– Da bi se napravila kvalitetna pršuta potrebno je oko mesec i po, do dva meseca. Najbolje je goveče starosti od 4 do 5 godina –
20. PRŠUTIJADA
U porti crkve u zlatiborskom selu Mačkat počela je jubilarna, dvadeseta po redu, Pršutijada i trajaće od 14. do 16. februara. Pod velikom šatrom na tezgama našlo se suvo mesto 21 proizvođača.
Za najboljeg proizvođača goveđe pršute na ovogodišnjoj Pršutijadi proglašen je Mitar Marić. U njegovoj porodici proizvodnja pršute je tradicija.
– Počeo je pradeda, nastavio deda, pa moj otac i sada ja, a nadam se da će i moje ćerkice nastaviti ovaj posao. Za kvalitetnu pršutu je najbitnije kvalitetno meso, čist vazduh i dobro bukovo drvo. Otac Radovan je glavni, dosta pomaže majka Draginja, a pored mene, tu je i moja supruga Višnja. Za moju pobedu možda su presudile nijanse, jer ovde svi proizvođači prave kvalitetne proizvode – rekao je Mitar Marić, koji je prošle godine osvojio zlatnu medalju za svinjsku pršutu i ovčiju stelju.
Za najboljeg proizvođača svinjske pršute proglašen je Radomir Šopalović. Za njegovom tezgom našle su se tri generacije – deda Milojko, sin Radomir i unuk Nikola.– Za proizvodnju dobre svinjske pršute potrebne su dobre svinje, da se meso dobro usoli i rasoli i lagana vatra na bukovom drvetu. Ponajviše sam naučio od svog dede. Inače, mi sve proizvodimo sami, od hrane za stoku, stoku, imamo svoju klanicu, proizvodimo i prodajemo. Sada trenutno imamo 10 bikova u tovu, a ove godine planiramo da proširimo proizvodnju. Svi radimo u porodici – deda, baba, otac, majka, sestra, supruga i ja. Deda, kada se osamostalio, prvo je napravio kuću, pa onda sušaru i radilo se za sopstvene potrebe. Onda je počeo da prodaje pršutu u Priboju, a zatim je bio među prvim trgovcima pršute kada se otvorila pijaca na Zlatiboru – kaže 24. godišnji Nikola i dodao da ova nagrada znači bolju prodaju, reklamu, da se čuje za ovaj kraj, za njihovu pršutu, slaninu…
Njagov deda Milojko Šopalović kaže da već pola veka samostalno proizvodi pršutu, a tome su mu su priključili sin i unuci.
– Nekada sam pršutu proizvodio od Mitrovdana do Đurđevdana, jer tada nije bilo zamrzivača. Кada zaladi, tada se radi. U tom procesu sve je bitno, i da se dobro usoli, da se izapere, da se suši na dobrom suvom bukovom drvetu. I danas se držimo tog recepta. Sve se isto radi, samo što se sada mnogo više radi. Ja sam najviše naučio od oca Rada. Bio je jako strog i ako nešto ne pogodim kako treba, onda teško meni. Imao je dosta dece i mi smo morali da čuvamo koze i ovce, da se brinemo o junadima. Svi smo sve zajedno radili. Najviše sam prodavao u Prijepolju, Priboju, Brodarevu, Novom Sadu, Valjevu… Natovarim na leđa pršutu i u voz – kaže deda Milojko.
Među malobrojnim damama, kao proizvođač bila je Ružica Stojanović. Od svojih 30 godina starosti, već 20 godina se bavi proizvodnjom suvog mesa.
– To je naša porodična proizvodnja, učestvuju i deda Voja i baba, otac Ilija i stric Branko. Moj posao je da prodajem na pijaci i marketing. Кada završim na pijaci radim i kući oko proizvodnje, a ranije sam išla sa ocem i dedom u nabavku stoke. Svih 365 dana od jutra do mraka radimo i na raspolaganjima smo našim mušterijama. Mesečno preradimo dva do tri govečeta i oko 15 svinja. To je manja proizvodnja, ali mi pre svega akcenat stavljamo na kvalitet. Da bi se napravila kvalitetna pršuta, potrebno je oko mesec i po, do dva meseca. Najbolje je goveče starosti od 4 do 5 godina, a sve se radi na stari način, kako je to radio deda nekada – rekla je Ružica.
Među proizvođačima je i Aleksandar Radojičić, koji kaže da u proizvodnji pršute učestvuje od kako zna za sebe, a to je skoro 40 godina
– To je tradicija u napoj porodici. Prvo je radio deda Velimir, nastavio otac Živorad, sada ja, a nadam se da će nastaviti moji sinovi Veljko i Strahinja. Imam još dve devojčice. Naše gazdinstvo ima svoje ovce za proizvodnju stelje. Inače, da bi goveđa pršuta bila kvalitetna, potrebno je čvrsto i zrelo meso bikova – rekao je Aleksandar.
Predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović zahvalio se proizvođačima koji pronose slavu i čuvaju tradiciju proizvodnje suvog mesa.
– Nadam se da ćemo uskoro dočekati taj dan da zaštitimo goegrafsko područje i brendiramo proizvod. Jedino udruženi i organizovani možemo postići veliki uspeh. Ovo je veliko bogatstvo i trebalo bi više pažnje da se obrati na vas proizvođače – rekao je Stamatović.
Cene na ovogodišnjem sajmu suvog mesa nisu ništa manje nego na pijacama. Goveđa pršuta je od 1.800 do 2.400 dinara, svinjska pršuta od 1.000 do 1.400, slanina 800 – 1.000 dinara, kobasica i kulen 900 dinara, čvarci 1.000 dinara, ovčija 1.300-1.500, ovčija pršuta 2.000 dinara i svinjska rebra 750 dinara.
U kulturno-umetničkom programu nastupili su trubači i КUD iz Кrive reke sa Кosova.
Кao i svake godine, i ove godine stručni žiri iz Jugoinspekta izabrao je najbolju kobasicu, slaninu, ovčiju stelju, svinjsku i goveđu pršutu. Svi ocenjeni proizvodi bili su bez dekleracija i oznaka, samo pod rednim brojem. Ocenjivana su reprezentativna svojstva kvaliteta, spoljni izgled, izgled preseka, konzistencija, miris, ukus i boja.
Među 15 ocenjenih proizvođa goveđe pršute za najboljeg proizvođača je proglašen Mitar Marić, drugo mesto je zauzeo Ilija Stojanović i treće mesto Milija Brković.
Ocenjivalo se i 15 uzoraka svinjske pršute. Prvo mesto i zlatnu medalju poneo je Radomir Šopalović, drugo mesto Aleksandar Radojičić, a treće mesto pripalo je Branku Šopaloviću.
Za najbolju ovčiju stelju pristiglo je 20 uzoraka. Najbolja je proizvođača Dušana Stojanovića, drugo mesto je pripalo Draganu Stojanoviću i treće Vladimiru Andžiću.
Od 14 uzoraka slanine najbolja je slanina Radomira Šopalovića, a isto toliko je bilo uzoraka i za najbolju kobasicu. Najbolji proizvođač je Ružica Stojanović.
Posebna zahvalnica je uručena Obradu Šopaloviću zaslužnom za pokretanje pršutijade pre 20 godina.
Z.G. – uzickanedelja.rs
