Svi postupci javnih nabavki u Srbiji će se od polovine 2020. sprovoditi isključivo elektronski, preko novog kvalitetnijeg i funkcionalnijeg Portala javnih nabavki, najznačajnija je novina zakona o javnim nabavkama koji bi trebalo na proleće da se nađe u skupštinskoj proceduri.
U Transparentnosti Srbija kažu da iskustva drugih zemalja pokazuju da elektronska komunikacija u javnim nabavkama može da bude jedno od sredstava za borbu protiv korupcije zato što se smanjuje mogućnost manipulacije dokumentima koji ponuđači šalju, a olakšava se i provera potpunosti podnete dokumentacije na tenderima. U Ministarstvu finansija navode da se elektronski postupak javne nabavke i danas sprovodi, ali ne u potpunosti.
Trenutno postoji elektronska dostupnost planova, elektronski pristupi dokumentaciji o javnoj nabavci koja uključuje poziv za podnošenje ponuda i konkursnu dokumentaciju, objavljivanje odluke o dodeli ugovora, obaveštenja o zaključenom ugovoru i odluke o izmeni ugovora na Portalu javnih nabavki…
Međutim, navode za Tanjug u Ministarstvu, najznačajnija novina zakona biće da će se i ponude u postupcima javnih nabavki podnositi isključivo elektronskim putem, posredstvom Portala javnih nabavki.
Pritom će, dodaju, na istom mestu biti omogućeno korišćenje i drugih elektronskih servisa, kao što su elektronski katalog, sistem dinamične nabavke, podnošenje zahteva za zaštitu prava…
Kako podsećaju, Portal putem kojeg se sprovode sve javne nabavke u Srbiji, uključujuci i jedinice lokalne samouprave, ustanovljen je još 2009. godine, modernizovan 2013. godine, a od 2020. godine, s primenom novog zakona, u funkciji će biti novi, kvalitetniji i funkcionalniji Portal javnih nabavki, kao elektronska platforma preko koje će se sprovoditi svi postupci javnih nabavki u zemlji.
Na pitanje koje su najčešće nepravilnosti do sada uočene u postupku javnih nabavki, u Ministarstvu kažu da se one detektuju u sve tri faze javne nabavke, u planiranju, sprovodenju postupka i izvršenju ugovora.
Te nepravilnosti, dodaju, često i nisu rezultat koruptivnih namera i aktivnosti, već često i neracionalnog i necelishodnog sagledavanja potreba za nabavkom, izostanka istraživanja tržišta, te nedostatka mehanizama kontrole prilikom izvršenja ugovora. One se odnose na nepotpune, neprecizne ili suviše prezicne zahteve u pogledu predmeta javne nabavke, čime dolazi do ograničavanja konkurencije i diskriminacije među ponudacima.
Nepravilnosti se, kažu u Ministarstvu, detektuju i u fazi stručne ocene ponuda, gde dolazi do situacija kada naručilac nejednako tretira ponuđače, odnosno za isti ili slični nedostatak jednu ponudu odbija, a drugu ne.
Takođe, često dolazi do odbijanja ponuda bez zakonskog osnova ili neodbijanja ponuda koje su se morale odbiti, priznavanja neadekvetnih dokaza, dozvoljavanja naknadnih dopuna ponuda…
U Ministarstvu očekuju da nova rešenja, pogotovo sprovodenje elektronskih javnih nabavki, ali i dodatno povećanje transparentnosti postupka, doprinesu unapredenju sistema javnih nabavki, kroz obezbeđivanje adekvatnih mehanizama prevencije korupcije.
Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić kaže za Tanjug da elektronska komunikacija u javnim nabavkama može da bude jedno od sredstava za borbu protiv korupcije, ali da nijedno sredstvo samo za sebe nije “magično”.
“I dalje će ostati potreba da se u javnim nabavkama obezbedi adekvatan nadzor u svim fazama postupka, ne samo kad je reč o podnošenju ponude i njenom ocenjivanju već i kod planiranja javnih nabavki. Ono što je najvažnije je da treba da se gleda da li su nabavke sprovedene onako kao što je ugovoreno”, rekao je Nenadić.
Kako je naveo, rešenja iz novog zakona mogu biti jedan segment u toj antikorupcijskoj priči koja mora da bude šira i mora se vezati ne samo za zakon o javnim nabavkama, već i za rad istražnih organa.
