Kada dođete u zapadnu Srbiju, gledajte da vas put nanese i do Prijepolja. Bilo da vas zanimaju verski spomenici, prirodne lepote ili aktivan odmor, ovde ćete naći sve što vam treba. Kući ćete poneti lepe uspomene i nestvarne fotografije!
OD BEOGRADA: oko 290 kilometara
OD NIŠA: oko 300 kilometara
Kada se pomene Prijepolje, turistima iz Srbije prvo padne na pamet manastir Mileševa. Ali, na spisak mesta koja treba posetiti svakako treba dodati i Kamenu Goru, srednjekovni grad Mileševac u čijoj blizini su i takozvane „Savine isposnice“, te Kuran star 400 godina, a morate se popeti i do vidikovca na Sokolici ili do slapova Sopotnice.
Kada stanete ispred Belog anđela uverićete se da vas Arhangel Gavrilo stvarno gleda – pravo u oči. To je jedna od specifičnosti freske – gde god da se pomerite, taj pogled vas prati.
Na ovom mestu morate da se setite i nekoliko detalja koje ste sigurno ranije čuli o fresci, kao što je onaj da je bila prekrivena drugom slikom u 16. veku, te da je Beli anđeo zapravo otkriven tek u 20. veku prilikom restauracije manastira. Ili svim onim hvalama o savršenoj kompoziciji same slike, kao i čudima o kojima je izatkano narodno predanje vekovima unazad.
Moguće je prespavati u manastirskim konacima .
Put jeste vijugav, strm, poželjno je da imate malo „višlji“ auto, ali je prizor koji se ukaže pred vama kada stignete – više nego vredan svake krivine i rupe koju ste prešli. Čim se popnete uz teške zidine bude vam jasno zašto je ovo bilo strateški važno mesto. Puca pogled na okolinu u svih 360 stepeni!
Podno samih zidina beli se džamija.Tu je čuveni Kuran od četiri veka. I zaista deluje impresivno – velika knjiga koja leži na stalku, obasjana svetlošću malog prozora, a na stranicama elegantno arapsko pismo.
A onda se spustite putićem koji zavija oko brda, i izađete na odmorište s pogledom na kanjon, odakle dalje vodi staza do Savine pećine. Prođe vas jeza kada pomislite kako su monasi uopšte stizali do isposnice dok nije bilo uređene staze, koja danas ima i sigurnosnu ogradu. Ovde su se, kažu, i prepisivale knjige.
U pećini – izvor. Predanje kaže da nevernici i svađalice ne mogu da dohvate vodu, da im ona „izmakne“, mada postoji i varijanta koja kaže da izvor hoće da presuši ako sa njega piju grešnici. Postoji i uvreženo verovanje da je ova „Savina voda“ lekovita i da je naročito pomagala slabovidima.
Nije mnogo važno da li ste pravoslavac ili čak vernik uopšte, kada dođete do ovakvih manastira koji datiraju iz 13. i 14. veka. Sama ideja da su građevine prevalile tolike vekove i da ih ljudi i dalje posećuju, mora da izazove izvesno strahopoštovanje. Poseban doživljaj je što da biste došli do Kumanice, na primer, morate da pređete granicu sa Crnom Gorom, na putu za Bijelo Polje, a onda 10 minuta kasnije pređete most i opet ste na srpskoj teritoriji.
Ovde ćete se, kao i svi posetioci, umiti vodom sa česme i sesti da odmorite uz vanilice iz manastira, dok vam se iznad glave promaljaju strme stene, a podno manastira huči brza reka.
S druge strane, manastir Davidovica je sav ušuškan na lepom zelenom proplanku, oivičen planinama. Elegantno beličasto zdanje još jače dolazi do izražaja u ovakvom okruženju, dok vam kroz glavu prolazi da bi zaista bilo neverovatno da su baš ovde sahranjeni Jugovići, a vi se, eto, šetkate okolo i divite se pejzažu.
Za ljubitelje istorijskih spomenika treba napomenuti i da je u okolini Prijepolja, u selu Hrta, moguće videti i srednjevekovnu nekropolu iz 14. i 15. veka sa kamenim nadgrobnim obeležjima i ukrašenim pločama i sanducima. Ovaj tip spomenika kojih ima u dolini Lima i Drine su takozvani stećci, a ovde je lokalitet poznat kao „Grčko groblje“.
Ljubitelji pešačenja mogu da dođu finom stazom, penjete se autom, a onda put naglo skreće ulevo, tako da deluje kao da će vam kola poleteti među oblake, iznad svih onih zelenih brda.
Gore vas onda dočeka huka vode, koja se sliva niz mahovinu, nestvaran prizor na vrh brda, uz pogled na stare vodenice. Pa kako da ne dođete dovde kad ste već u Prijepolju, samo pogledajte ovaj pejzaž!
Put vijuga uzbrdo, preko brojnih proplanaka, ali tek kada stignete do bora, shvatite kakvim ste pogledom počašćeni! Nižu se planine u daljini, poneki oblak kao da se naslonio na gustu šumu, a ispred – veliko, razgranato drvo. Meštani toliko poštuju ovaj bor, da ne diraju čak ni granu koja opadne. Često ostavljaju „darove“, smotuljke koje okače o stablo.
Treba pomenuti da ćete u Prijepolju pronaći još mnogo drugih prirodnih lepota. Ovu oblast krasi planina Jabuka sa 1.300 metara nadmorske visine (na planini nema ni jednog jedinog stabla jabuke, a dobila je ime jer se „kroz prsten gađala jabuka“), zatim Jadovnik, pa planina Ozren od gotovo 1.500 metara (gde će vas uputiti da posetite selo Tičije polje, svojevrstan muzej na otvorenom), zatim kanjon Mileševke, kao i reka Lim, koja svojim brzacima nudi odlične uslove za pecanje i splavarenje.
Ako budete dolazili iz pravca Nove Varoši , imaćete priliku da uživate u okolnim pejzažima. Kako je bilo rano i magla se još nije podigla, donekle mi se „ublažio“ utisak deponije pored koje sam prošla tik pred ulazak u grad, i to na samoj obali Lima. Ovaj gorući problem grad još nije rešio, a prosto je greota da ovakav prizor uopšte postoji, i ruži i zagađuje onakvu lepotu.
No, da biste ušli u grad preći ćete reku Lim uz koju se i pruža naselje. Odmah će vam biti jasno da je smešten između planinskih vrhova. Uske strme ulice vode ka centru, a po arhitekturi je lako prepoznati istorijsko nasleđe grada. Ovde ćete naći kako pravoslavnu i katoličku crkvu, tako i džamiju. Kažu da je posle dolaska Austrougara, u gradu bila dvojna uprava. Oni su držali levu obalu Lima i tu sagradili kapelu, dok su na desnoj obali bili Turci.
Upravo su Turci krajem 16. veka izgradili Ibrahim-pašinu džamiju, koja je bila podignuta za potrebe vojske. Ona je obezbeđivala most na Limu i trgovački put. Ubrzo je oko džamije niklo naselje, a danas krasi sam centar grada. Prepoznatljivi simbol Prijepolja svakako je i Sahat-kula, koja takođe datira iz 16. veka. Čak je i turski putopisac iz 17. veka Evlija Čelebija, pored ostalog, pominje u svojoj knjizi.
Ako prošetate uz Lim, na obali ćete videti i skulpture u drvetu, na jednom mestu je to klupa sa motivima životinja, na drugom ukrašeno deblo. To samouki umetnik Golub Milanović, kako kaže, ukrasi svako drvo koje izbaci Lim, i to na licu mesta. U gradu danas ima gotovo 15 njegovih skulptura, koje on vredno održava, osveži i prefarba svakog proleća. „Kad čovek nešto voli, ništa mu nije teško“, kaže Milanović, pokazujući deblo sa čak 17 likova.
I za ljubitelje rakije se ovde nađe po nešto. Raspitajte se u Turističkoj organizaciji za destileriju „Ognjene“, pa svratite u rakijski podrum gde možete degustirati 16 vrsta voćnih rakija i likera. Ovde se organizuju turističke posete, najčešće za najavljene grupe, i mogu da se probaju ne samo šljivovica ili kajsijevača, već i medovina, travarica, nanovača, kao i likeri od maline ili višnje.
