Zimsko računanje vremena počinje u nedelju 29. oktobra kada ćemo kazaljke sa 3 časa nakon ponoći vratiti na 2 i te noći spavati sat vremena duže. Ali to znači i da će nam mrak padati sat vremena ranije! Kako je nastala ova ideja i zašto pomeranje kazaljki nije ukinuto.
U Srbiji, odnosno tadašnjoj SFR Jugoslaviji, kazaljke su prvi put pomerene 27. marta 1983. godine, kada smo počeli sa računanjem letnjeg vremena. Do 1995. satovi su se vraćali u poslednjoj nedelji septembra, a kasnije je donet zakon kojim je računanje vremena usklađeno sa EU.
Ideja o ukidanju sezonskog pomeranje sata
Inače, Evropska komisija je 2021. godine predložila da se ukine sezonsko pomeranje sata a zemljama članicama prepuštena je odluka da li će ostati na zimskom ili letnjem vremenu. Do danas takav dogovor nije postignut a po svemu sudeći neće ni biti u bližoj budućnosti.
Samim tim, s obzirom na našu geografsku i svaku drugu povezanost sa zemljama EU, i u Srbiji će do daljeg nastaviti da se pomeraju kazaljke na časovnicima i to poslednje nedelje u martu, kada prelazimo na letnje, odnosno poslednje nedelje u oktobru, kada se vraćamo na zimsko računanje vremena.
Pomeranje vremena utiče na zdravlje ljudi
Inicijativa da se ukine sezonsko pomeranje sata pokrenuta je nakon mnogih svetskih istraživanja koja su utvrdila da prelazak sa zimskog na letnje računanje vremena i obratno donosi mnoge zdravstvene probleme ljudima koji se tada žale na umor, pospanost, depresiju, pojačan apetit, a statistika pokazuje da se povećava i broj srčanih udara i kardiovaskularnih problema koji znaju da završe i tragično.
Ideja o pomeranju vremena stara vekovima
Podsetimo, ideja o pomeranju vremena stara je nekoliko vekova, ali je prvi put zaživela pre nešto više od 100 godina, a sve kako bi bolje i efikasnije bilo iskorišćeno dnevno svetlo.
Prvi su kazaljke pomerili Nemci i to 30. aprila 1916. godine, posle njih Britanci, a zatim i mnoge evropske zemlje i SAD.
Šta se desilo sa idejom da se ukine pomeranje kazaljki
O predlogu Evropske komisije iz 2018. godine, da se poslednje nedelje marta i oktobra ukine sezonsko pomeranje sata, još uvek nije postignuta saglasnost. Zemljama članicama je prepuštena takva odluka, a Srbija je odlučila da nastavi sa pomeranjem kazaljki na satovima, kao i do sada, zbog usklađenosti sa većim delom Evrope.
Kako je za „Blic“ ranije objasnio Slobodan Bubnjević, fizičar i naučni novinar Instituta za fiziku u Beogradu „sve je počelo kada je Rusija odustala od pomeranja sata, nakon studija koje su potvrdile da u toj zemlji nema očekivane uštede, a da stanovništvo doživljava stres tokom vikenda kad se vrši pomeranje„.
– Podstaknute ovim primerom druge zemlje na severu kontinenta, gde su efekti ukaznog vremena zbog geografskog položaja manji, počele su da preispituju njegovu opravdanost – rekao je Bubnjević.
On je objasnio da u Srbiji ne postoji trenutno studija koja se bavila ovim pitanjem.
– Ima smisla na kraći rok produžiti period letnjeg vremena, zato što još uvek ne može da se iskoristi vremenska razlika od sat vremena koja postoji. Ali, kada dođe zimsko vreme, sigurno je bolje vratiti se na zimsko računanje vremena. Dakle, produženje na kraći rok, od oko mesec dana, doneće energetske uštede što je i primarni cilj kao i to da stanovništvo što više uživa u blagodetima obdanice. Međutim, drugi aspekt, i zlatno metrološko pravilo je da bez obzira šta je kome povoljno, za sve je uvek najpovoljnije da koriste iste mere – kaže Bubnjević.
Kada je počelo pomeranje kazaljki u Srbiji
Stav stručnjaka nije jedinstven, a letnje računanje, čiji cilj je oduvek uglavnom bila ušteda električne energije, kod nas je prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine. Od 1995. godine kazaljke su pomerane u poslednjoj nedelji septembra, a 2006. je donet novi zakon u toj oblasti i letnje računanje vremena usklađeno je sa EU.
Prvi su kazaljke pomerili Nemci, i to 30. aprila 1916. godine, zatim su za njima krenuli Britanci, pa mnoge evropske zemlje i SAD. U Srbiji, odnosno tadašnjoj SFR Jugoslaviji, kazaljke su prvi put pomerene 27. marta 1983. godine, kada smo počeli s računanjem letnjeg vremena.
Kazaljke na satu, međutim, ne pomeraju sve zemlje. Rusija je tu praksu imala od 1981. do 2011, a časovnici se ne pomeraju ni u Kini, Japanu, Južnoj Koreji, skoro svim afričkim zemljama…
Čija je ideja o pomeranju kazaljki
Ideju da se „izgubljeno vreme leti“ nadoknadi prostim pomeranjem sata prvi je smislio Džordž Vernon Hadson, entomolog sa Novog Zelanda, koji je 1895. u radu pred Kraljevskim društvom u Velingtonu predložio letnje pomeranje vremena za dva sata.
Njegova ideja bi verovatno ostala zaboravljena da se istog predloga 10 godina kasnije nije dosetio britanski preduzimač i graditelj Vilijam Vilet.
Tokom jednog ranojutarnjeg jahanja on je u leto 1905. primetio kako je sunce odavno izašlo, a veliki broj ljudi još spava. Vilet je pokrenuo veliku kampanju za uvođenje letnjeg vremena, ali pošto je umro tokom epidemije španskog gripa, nije dočekao da ova promena bude ozakonjena.
BLIC
