четвртак, јул 25, 2024
NaslovnaINFOМали: Пензионерима 30. новембра једнократна помоћ од 20.000 динара, повећања плата и...

Мали: Пензионерима 30. новембра једнократна помоћ од 20.000 динара, повећања плата и пензија од 1. јануара

Посланици Скупштине Србије почели су данас прву седницу редовног јесењег заседања на чијем је дневном реду Предлог буџета за 2024. годину, као и предлози закона о јавном информисању и медијима, о електронским медијима и о јавним медијским сервисима.

Министар финансија Синиша Мали изјавио је данас у Скупштини Србије, образлажући Предлог буџета за 2024. годину, да српска економија и даље расте и да је план да се тако настави и у наредној години.

Мали је рекао да предложени буџет обезбеђује подизање животног стандарда грађана, имајући у виду повећања плата и пензија од 1. јануара.

Министар каже да ће плате у јавном сектору бити веће за 10 одсто, пензије у складу са швајцарском формулом 14, 8 одсто, а минимална зарада за 17, 8 одсто.

Пензионери ће 30. новембра добити једнократну помоћ од 20.000 динара.

Према речима министра, просечна пензија од 1. јануара већ ће бити 390 евра.

Пензиионери ће од 1. јануара добити повећање од 14, 8 одсто и када се оно урачуна и остала повећања, онда ће код нас пензије за две године бити повећане за 56,1 . Наредне недеље ће пензионери добити увећане пензије за октобар за 5,5 одсто и то 2. новембра корисници из категорије самосталних делатности, 4, новембра војни и пољопривредни пензионери, а 10. новембра остали рекао је Мали.

Истакао је да ће се наставити са капиталним инвестицијама, односно улагањима у изградњу болница, ауто путева, брзих саобраћајница, за шта је у буџету за следећу годину издвојено око 600 милијарди динара или 6,8 одсто БДП-а.

Као посебно важна издвојио је три пројекта и то обилазницу око Крагујевца, на којој ће радови почети наредних недеља, затим ауто-пут Београд-Зрењанин-Нови Сад и брзу саобраћајницу на северу Војводине.

Према његовим речима за здравство је издвојено 545 милијарди динара што ће бити уложено за веће плате, улагања у лечење ретких болести и лечење у иностранству.

Навео је да ће бити рекордна издвајања за пољопривреду, а биће веће и улагање у екологију и културу.

Све ово показује да желимо да растемо. БДП ће нам ове године бити изнад 68 милијарди евра, а следеће године би требало да буде већи за 3,5 одсто, рекао је Мали.

Додао је да је стање јавних финансија стабилно, да на државном рачуну има око пет милијарди динара, а да је удео јавног дуга у БДП 51 одсто.

Министар информисања и телекомуникација Михаило Јовановић рекао је да су на дневном реду предлози четири закона из области информисања, између осталих, Предлог закона о јавном информисању, о електронским медијима, допуне Закона о јавним медијских сервисима.

Јовановић је казао да је министарство у току израде закона позвало све заинтересоване групе да учествују, додајући да су поред новинарских удружења учествовали и делегација ЕУ, ОЕБС и други.

Јовановић каже да је било различитих предлога чија би решења омогућила да грађани буду боље информисану, а запослени у медијима заштићенији.

Према његовим речима, поред регистра медија предвиђено је формирање евиденције произвођача медијској садржаја.

Министарка културе Маја Гојковић каже да је предвиђени укупни буџет тог министарства за наредну годину преко 15 милијарди динара и већи је у односу на буџет за 2023. годину за више од милијарду динара.

За прву фазу обнове и реконструкције објекта за потребе Музеја женског стваралаштва, нове и модерне установе културе, планирано је 100 милиона динара.

„Сигурна сам да ће овај музеј, када буде отворен, донети неке нове ветрове у културни живот Београда и Србије и привући велики број посетилаца“, рекла је Гојковић у Скупштини Србије.

Она је додала да је за програм унапређења система заштите културног наслеђа у 2024. години опредељено 996, 8 милиона динара.

Министарка просвете Славица Ђукић Дејановић образлагала је Предлог закона о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања, Предлог закона о изменама и допунама Закона о основном и средњем образовању и васпитању и Предлог закона о изменама и допунама Закона о уџбеницима.

„Овде се сви до једног, сигурно сам без имало сумње, слажемо да је добар образовни систем темељ за бољу будућност сваке, па наравно и наше државе“, рекла је Ђукић Дејановић.

Трагедија која се догодила у мају ове године, пробудила је у свима нама потребу да се запитамо ко је од нас заказао и на који начин можемо да се потрудимо да будемо бољи узори деци, бар толико дугујемо жртвама и нема сумње да сви имамо потребу да дамо позитиван одговор на ово питање, додала је она.

„Управо из тог разлога желим на почетку да апелујем да од те потребе не одустанемо, као и да дијалог који будемо водили буде са овим фокусом, посебно имајући у виду контролну улогу парламента“, рекла је министарка.

Она је додала да је Министарство просвете и пре трагедије започело интензиван рад и јачу сарадњу ради изналажења бољих решења и заједничких активности како би се унапредила превенција насиља, појачале вредности, толеранције, поштовања, другарства и само насиље смањило.

Министар државне управе и локалне самоуправе Александар Мартиновић представио је Предлог закона о изменама и допунама Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, којим су, како је рекао, предложене измене у области уређивања радних односа за запослене у овим органима.

„Да бисмо достигли жељене стандарде и подигли квалитет рада управе, овај закон има за циљ да унапреди рад администрације кроз унапређење одредби које се односе на пријем потребног кадра у конкурсним поступцима“, рекао је Мартиновић у парламенту.

Он је додао да се предложеним решењима у закону јача квалитет конкурсног поступка, уводе се обавезне провере кандидата које морају бити јасно документоване, како би постигли што већу објективност у избору кандидата.

Министарка пољопривреде Јелена Танасковић каже да је предложени пољопривредни буџет за следећу годину већи него икада раније и износи поред „чистих“ 105 милијарди динара и рефакције на акцизе која је 14 милијарди динара, што укупно чини 119 милијарди динара.

Танасковић је истакла да следеће године више неће бити заосталих дуговања према пољопривредницима као што је до сада било.

Танасковић: Највећи пољопривредни буџет, субвенције онима који земљу обрађују

Предложени пољопривредни буџет за следећу годину је већи него икада раније јер поред чистих буџетских 105 милијарди динара укључује и рефакцију на акцизе од 14 милијарди динара, што укупно износи 119 милијарди, изјавила је данас министарка пољопривреде Јелена Танасковић.

Она је за Танјуг у Скупштини Србије где је посланицима образложила буџет за пољопривреду и Закон о подстицајима рекла да је за овај буџет, осим тога што је највећи у апсолутном износу, важно и то што ће цео бити усмерен на обавезе из следеће године јер неће бити заосталих дуговања, као што је до сада било.

Закључно са 31. децембром нећемо имати заосталих дуговања. То је веома битно јер ћемо у јануару моћи да седнемо и да се договоримо око тога шта је пољопривредницима у датом тренутку неопходно. Повећањима у овој години смо сточаре потпуно заокружили кроз субвенције по литру млека и по грлу говеда и свиња а оно што нисмо урадили у 2023. биће урађено у 2024., навела је министарка.

Истакла је да је планирано повећање субвенција за овце, козе, овнове и јарчеве са 7.000 на 10.000 динара, за кокошке са 100 на 140 динара и за пчеларе по кошници са 800 на 1.000 динара.

Када је реч о Закону о подстицајима, који је такође на дневном реду текућег скупштинског заседања, Танасковић је рекла да је њиме предложено повећање обима и површине која ће се од следеће године субвенционисати, са 20 хектара на 100 хектара.

„Ново је и то да ће субвенције добијати само они који земљу обрађују а не као што је до сада било да их добијају власници земљишта. Тако ће и они који нису власници земље а обрађују туђу, моћи да добије субвенцију, да ли кроз уговор о закупу или по неком другом основу, рекла је она.

Одбор за привреду прихватио Споразум о слободној трговини са Кином

Одбор за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику Скупштине Србије усвојио је данас једногласно Предлог закона о потврђивању Споразума о слободној трговини између Србије и Кине.

Тај предлог је Народној скупштини поднела Влада Србије 20. октобра 2023. године.

Споразумом о слободној трговини са Кином обухваћено је 10.412 производа из Србије и 8.930 из Кине.

Даном ступања на снагу Споразума о слободној трговини, што се очекује у мају или јуну наредне године, Србија ће добити бесцарински приступ кинеском тржишту за свеже јабуке, брескве, шљиве, вишње, лубенице, суво грожђе, семенску раж, јечам, овас, семе сунцокрета, семе уљане репице, руже, сушено махунасто поврће, киселе краставце и корнишоне.

Без царине ће се извозити и кукуруз шећерац, смрзнуто свињско месо, свињска маст, пастрмка и шаран, прерађевине и конзервиране производе од меса, кобасичарски производи, конзервирано поврће, џемови, минерална и природна вода, пиво, свеже и сушено биље за индустријску сврху, говеђа кожа, а сви ови производи чине 60 одсто укупне размене са Кином.

За другу групу производа ће царине бити укинуте у пет једнаких годишњих транши, док ће царине на робу из треће групе производа бити укинуте у

10 једнаких годишњих транши, а на робу са пореклом из категорије „А15“ ће бити укинуте у 15 годишњих транши и они ће бити ослобођени плаћања царине за 15 година.

За неке прозводе царине ће остати и даље на снази.

Одбор предложио усвајање Споразума о механизмима прехрамбене сигурности на ЗБ

Одбор за пољопривреду, шумарство и водопривреду Скупштине Србије је на данашњој седници већином гласова предложио Народној скупштини да усвоји Предлог закона о потврђивању Споразума о механизмима прехрамбене сигурности на Западном Балкану, који је поднела Влада.

Овај споразум потписали су у септембру прошле године министри пољопривреде Србије, Северне Македоније и Албаније на Самиту Отвореног Балкана (ОБ) у Београду у присуству лидера земаља чланица Иницијативе ОБ.

Споразум је потписан да би се спречио недостатак основних пољопривредно-прехрамбених производа на тржиштима учесника иницијативе ОБ.

Сврха овог споразума је да чланице иницијативе ОБ једне другима помогну у случају прекида ланаца снабдевања услед последица глобалне кризе, када се нека од земаља суочава са недостатком у снабдевању домаћег тржишта основним пољопривредно-прехрамбеним производима.

Све три земље потписнице су се сагласиле да међу чланицама иницијативе ОБ неће бити забрана промета основним пољопривредно-прехрамбеним производима и да ће оне када споразум ступи на снагу укинути сва квантитативна ограничења и мере са истим дејством на увоз основних пољопривредно-прехрамбених производа чија су имена наведена у посебном анексу и који су пореклом из земаља чланица ОБ.

Када је реч о листи основних пољопривредно-прехрамбених производа из анекса на њој су: кукуруз, пшеница и спелта, пшенично и спелтино брашно, производи од млека, бели шећер у чврстом облику, сунцокретово уље, уље семена сунцокрета, тестенина и то кувана, некувана или пуњена, житарице, гриз и премаз за пелете, воће, свеже и замрзнуто, поврће, свеже и замрзнуто те производи од меса.

Три земље су се сагласиле и да неће бити поновног извоза (реекспорта) у треће земље основних пољопривредно-прехрамбених производа којима се тргује, наведених у анексу и ако су пореклом из једне од земаља чланица.

Мали: Унапређујемо е фактуре, штитимо младе од штетних дуванских материја

аконом о јавним набавкама који је на дневном реду данашњег заседања Скупштине Србије, према речима министра финансија Синише Малог, повећава се транспарентност и ефиксност спровођења јавних набавки.

„Законом о е фактурама се овај систем који иначе одлично финкционише још се унапређује, а изменама Закона о дувану дефинишу се нови производи које закон до сада није препознавао а које малолетници користе, како би се млади заштитили од њиховог штетног дејства“ рекао је Мали.

Говорећи о сету пореских закона истакао је да је изменама Закона о порезу на имовину предложено да се до 2025. године одложи преношење надлежности за утврђивање и наплату пореза на наслеђе и поклон и пореза на пренос апсолутних управа са Пореске управе на јединице локалне самоуправе.

Тај рок је, према његовим речима, био до краја ове године, а сада се помера за годину дана.

„Изменама Закона о порезу на доходак грађана се повећава неопрезиви део зараде са 21.712 на 25.000 динара, чиме желимо стимулисати запошљавање“, рекао је Мали.

Посланици већине најављују подршку буџету, опозиција критикује

У Скупштини Србије посланици већине најавили су данас подршку Предлогу закона о буџету за 2024. годину и осталим законима који су на дневном реду, а опозиција је највише критиковала медијске законе.

Посланица Савеза војвођанских Мађара Розалија Екрес рекла је да је приметно да је овогодишњи, као и прошлогодишњи буџет, опрезно планиран и оценила да је банкарски сектор стабилан.

„У претходних седам година континуирано се издвајало за регионални развој, било је и капиталних улагања у Војводини, било да је реч о реконструкцији граничних прелаза или изградњи нове пруге“, рекла је Екрес.

Она је истакла да се у Војводини ради 16 или 17 пројеката, а да је за следећу годину у буџету пројектовано 18.

Посланик ПУПС-а Хаџи Милорад Стошић најавио је подршку предложеним законима и истакао да је земљи неопходна нова социјална политика како би се смањило сиромаштво.

„Сматрам да би у том циљу било од користи да се уведе систем гарантоване пензије и да се пензионерима са најмањим примањима обезбеди 13. пензија“, рекао је он.

Похвалио је предложени закон о подстицајима и истакао да је он добар јер се повећавају субвенције пољопривредним произвођачима.

Подршку буџету и осталим законима најавио је и посланик СДПС-а Бранимир Јовановић и истакао да је буџет огледало рада Владе, а да је предложени буџет за 2024. године кројен по мери грађана.

„У њему су кључне две ствари, једна је животни стандард, а друга су капиталне инвестиције. Предвиђено је и повећање пензије за шта је швајцарска формула најбоље и најправичније решење јер се њоме узима у обзир раст плата, па и кретање потрошачке корпе“, рекао је Јовановић.

Када је реч о капиталним инвестицијама, истакао је да је за похвалу чињеница што је за њих издвојено 6,8 одсто БДП-а, као и то што се равномерно улаже у развој свих региона Србије.

Шеф посланичке групе Зелено леви фронт Радомир Лазовић критиковао је предложене медијске законе који, како тврди, уводе „медијски мрак“.

Он је такође мишљења да је 28 одсто становништва на ивици сиромаштва, као и да је у Србији већа стопа незапослености него у Европи.

Посланик „Морамо-Заједно“ Небојша Зеленовић рекао је да није против ауто-пута Рума-Шабац, али да јесте питање колико је коштала изградња и да ли је могло јефтиније.

Шеф посланичке групе Српског покрета Двери Бошко Обрадовић питао је, позивајући се на извештај Фискалног савета Србије, где је потрошено пола пола милијарде евра из буџетске резерве.

Мали поручио Обрадовићу: Не морамо да се задужујемо, имамо довољно новца

Није тачно да се поново задужујемо за 6,5 милијарди евра, већ враћамо 4,5 милијарди евра дуга, тако да је нето задужење само две милијарде евра, изјавио је министар финансија.

Министар је у Скупштини Србије, одговарајући народном посланику Бошку Обрадовићу, рекао да је лидер Двери заборавио да каже да на државном рачуну има пет милијарди евра и да Србија не мора уопште да се задужује.

„У његово време није било тако. Оставили су нам земљу у којој није било пара ни за исплату пензија, а инфлација је била двоцифрена. Каже да су код нас највеће акцизе на гориво, а зашто не каже да су у Србији најјефтинији струја, хлеб и гас, рекао је Мали.

Запитао је Обрадовића, када спомиње враћање државних банака, зашто се не запита зашто је неколико таквих пропало 2008, 2009. и наредних година.

„Хоћете да опет враћате државне банке да бисте могли да новац из њих преусмерите на рачуне ваших великих тајкуна. Неће моћи. Нема потребе за тим. Банкарски сектор је стабилан и добро функционише, имамо довољно девизних резерви и довољно новца да се подрже привреда и грађани, нагласио је министар Мали.

На опаску да је изградња објеката за потребе ЕXПО 2027. изузета од јавних набавки, Мали је рекао да претпоставља да је то погрешно прочитано, јер постоји амандман у коме се каже да ће се посебном уредбом регулисати јавне набавке када је у питању изградња за ЕXПО.

„Лицемерни сте, јер у ваше време закон о јавним набавкама није ни постојао а сада су све јавне набавке јавне на порталу и свако може да се јави“, казао је Мали.

Додао је да буџет за пољопривреду никада није био већи од онога који је предложен за следећу годину.

„Тај буџет износи 118 милијарди динара, од чега је 90 милијарди само за субвенције, а пре 10 година за њих је издвајано 10,3 милијарде динара“, рекао је Мали.

Извор: Танјуг, РТВ (Владимир Радојковић, Бранимир Козаров)

PROČITAJTE
spot_img

POPULARNO

KOMENTAR