Koliko smo bezbedni nakon preležane korone – imaju li antitela rok trajanja

Da li smo bezbedni posle preležanog korona virusa? Koliko dugo je jaka odbrambena linija sastavljena od antitela? Od čega zavisi koliko će ostati u igri, i da li nam je to garant, da kovid 19 neće opet napasti naš organizam. Šta do sada znamo o tzv. IgG antitelima i šta se dešava kada im istekne rok trajanja? Marija Gnjatović iz Instituta za primenu nuklearne energije (INEP), kaže da su do sada testirali više od 30 000 ljudi, od koji prate njih 1000.

Marija Gnjatović naglašava da „antitela traju mesecima nakon preležane bolesti, do sada nismo imali pojavu reinfekcije, odnosno ponovnog zaražavanja, kod osoba koje imaju IgG antitela.

Delići imunitet slagalice, tek se slažu. Još treba mnogo toga otkriti. Šta su pokazale vaše studije koje sprovodite već gotovo 10 meseci – vi pratite 1000 pacijenata od marta, a do sada ste testirali više od 30 000 ljudi- koliko traju IgG antitela u organizmu?

– Istraživanja pokazuju da je imunitet kod velikog broja ljudi trajan i da antitela traju mesecima nakon preležane bolesti. Da naravno ima i one grupe ljudi koji odgovore kratkotrajnim imunitetom, ali i grupe ljudi koji zapravo ni ne odgovore stvaranjem antitela. Na našem uzorku je tri procenta onih koji ne odgovore stvaranjem antitela, dok je manje od 5 procenata onih, kod kojih antitela nestaju tokom vremena.

Ako je neka osoba vadila krv i rezultat je takav da je vrednost IgG antitela 60, a vrednost IgM 55 šta to znači?

– To znači da je ovo neka faza oporavka infekcije i da su prisutne obe klase antitela. Na početku infekcije se prvo javlja IgM klasa antitela, javljaju se na oko pet do sedam dana nakon pojave simptoma. Nakon deset do 14 dana, dolazi so stvaranja IGG klase antitela i zapravo tada počinje oporavak od infekcije. Tada ljudi više nisu infektivni po okruženje. IgM klasa antitela, trebalo bi da pada u periodu od četiri do šest nedelja. Naglašavam, istraživanja pokazuju da je imunski odgovor varijabilan i da postoje različiti modeli kako ljudi odgovaraju na infekciju virusom SARS Cov2. To zavisi od mnogo faktora, kao i za druge bolesti, zavisi od stanja organizma, od neke genetske predispozicije za različite odgovore. Tako da to što IgM klasa antitela nestane za nekoliko nedelja je dobro i dobro bi bilo, da u isto vreme, IgG klasa antitela skače, odnosno da se njene vrednosti povećavaju.

Antitela su ključni deo naše imunološke odbrane i sprečavaju virus da uđe u ćelije tela. Da li to znači da neko ko je preležao koronavirus i ima IGG antitela, ne može opet dobiti koronu?

– Antitela su ključna u odbrani od virusnih infekcija. Svakako su ona jedan od parametara imuniteta koji se uključuje u borbu protiv različitih patogena i virusa. Tu su i različite vrste imunoloških ćelija koje se kativiraju. U trenutku kada pacijent bude zaražen. Ali antitela jesu ključna, i to neutrališuća antitela. To su ona antitela koja sprečavaju ulazak virusa u ćelije. To su proteini koji opkole virus i ne daju mu da prodre u ćelije i na taj način onemoguće da se on razmnožava u organizmu. Neutrališuća antitela, dobro koleriraju sa klasom IgG antitela. Što su više klase IgG antitela, sve je više neutrališućih antitela, koja su važna za odbranu od reinfekcije. Od onih slučajeva koje mi pratimo, do sada nismo imali pojavu reinfekcije, odnosno ponovnog zaražavanja, kod osoba koje imaju IgG antitela. Imamo ukupno četiri prijavljena slučaja reinfekcije, od 1.000 koja pratimo, ali je to kod osoba koja nemaju IgG antitela.

Zašto pojedini stručnjaci smatraju antitela ne znače da imamo imunitet?

– Antitela jesu dobra mera imuniteta i kvaliteta imunološkog odgovora. Nisu jedina koja učestvuju u odbrani, ali su za virusne infekcije veoma značajna. Tu su i T ćelije, koje i bez posredovanja antitela, mogu da napadaju zaražene ćelije i da štite organizam, ali svakako da su antitela veoma važna.

Zašto se kod pojedinih zadržavaju tri meseca, kod drugih npr. tri nedelje. Od čega to zavisi?

– Mi pratimo pacijente od marta. Svi naši pacijenti koji su preležali u martu kovid 19, i dalje imaju jako dobre vrednosti antitela. Ta antitela opadaju vremenom, kod nekoga dolazi čak i do porasta, ukoliko dođe do ponovne izloženosti virusu. Kao u slučaju primene druge doze vakcine. IgG antitela rastu i stvaraju se i nakon virusa i tako se pravi zaštita od reinfekcije. Organizam pokušava da napravi model kako će da se brani, ako dođe do ponovne izloženost.

Kada mogu da se detektuju antitela, tzv. IGG. U kom stadijumu, danu, zaraze koronom?

– IgM se detektuju na početku infekcije. U proseku je to peti dan od pojave simptoma. Ali ima slučajeva i kasnije. Po nekoliko dana, kao odloženi imunski odgovor. IgG između deset i 14 dana nakon pojave simptoma.

Da li ste imali slučajeve da je neko više od tri, četiri meseca pozitivan na koronavirus?

– Imali smo i po šest meseci. Interesantno je za ovaj virus da IgM klasa antitela toliko opstaje toliko dugo u organizmu. Ono što zbunjuje i lekare i pacijente jeste da li IgM klasa ukazuje na prisustvo virusa? Da, na prisustvo nekih depoa virsa svakako da, ali ne mora da ukazuje na to da su pacijenti i dalje infektivni. Dosta studija je urađeno na temu povezanosti između pojave IgG, IgM antitela, i infektivnosti i prisustva virusa u gornjim disajnim putevima. Pokazano je da u trenutku kada dođe do sinteze IgG klase antitela, pacijenti više nisu bili infektivni, odnosno nije bio detektovan virus u gornjim disajnim putevima.
Prisustvo IgM antitela treba pratiti, jer ukazuje na to da li se organizam u potpunosti izborio protiv ovog virusa ili ne.

Koliko i kako se razlikuje imuni odgovor koji organizam stvori posle preležanog virusa, od onog koji vakcina treba da mu da?

– Mnogo zavisi od toga na kom principu vakcina radi. Većina vakcina, koje se potencijalno mogu naći na tržištu, jesu genetske vakcine koje nose genetski materijal virusa, koji treba da se inkorporira u ćelije i da produkuje proteine koje produkuje sam virus. U zavisnosti od toga šta se u najvećoj meri stvori, koja vrsta proteina, zavisiće dužina imunološkopg odgovora, odnosno zaštite koju će vakcina da stvori. Ne mora biti ekvivalentna prirodnoj infekciji.

Naspominjem, da sve studije pokazuju da je imunološki odgovor i na prirodnu infekciju i na vakcinu veoma varijabilan. Pretpostavlja se da će te MRNK vakcine, odnosno RNK vakcine, dati zaštitu najduže do dve godine
Izvor: rts.rs