Za lečenje depresije, anksioznosti i drugih sličnih neuropsihijatrijskih oboljenja u Srbiji je za godinu dana izdato oko 14,5 miliona lekova, što znači da se u Srbiji troše najmanje dve kutije antidepresiva po glavi stanovnika!
Zvanični podaci na ovu temu više nego opominju:
- Procena je da više od 800.000 ljudi u svetu izvrši samoubistvo, ili da se na svakih 40 sekundi dogodi jedan suicid, zbog čega je to 15. uzrok smrti.
- Prema podacima SZO, 5 odsto stanovništva pati od depresije.
U Srbiji je svaki šesti odrasli stanovnik između 18 i 65 godina ispunio neki od kriterijuma za 12 najčešćih psihijatrijskih poremećaja, pokazalo je istraživanje o mentalnom zdravlju nacije u vreme pandemije. - Srbija ima oko 2,8 odsto stanovništva, odnosno oko 18.000 ljudi sa suicidnim mislima.
U mnogim slučajevima lekovi uopšte nisu potrebni - U korist poražavajuće statistike, na žalost, govori podatak da je u apotekama u Srbiji u 2022. na recept izdato oko 14,5 miliona lekova za lečenje depresije, anksioznosti i drugih neuropsihijatrijskih oboljenja.
– Od toga je oko 5,2 miliona pakovanja iz grupe anksiolitika („bromazepam“, „diazepam“, „alprazolam“ i „lorazepam“), što je ipak za oko 6,5 odsto manje nego 2021 – navode u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, piše Blic.
Dr Nada Kosić Bibić, specijalista socijalne medicine i načelnica Centra za promociju zdravlja u Subotici, kaže da su stope suicida više kod muškaraca nego kod žena. U svetu iznose 15 za muškarce i 8 za žene na 100.000 stanovnika. Srbija spada u zemlje sa srednje visokim stopama suicida, a u poslednje dve decenije stope lagano padaju.
Psiholog Dragana Ćupurdija kaže da podaci o prodatim antidepresivima zvuče gotovo nerealno i da je veliko pitanje koliko su zaista svi ti lekovi po dijagnozama neophodni, jer bi trebalo da ih prepisuju isključivo specijalisti.
Dragana Ćupurdija kaže da postoji klasifikacija mentalnih bolesti na nivou SZO:
- Mentalne bolesti se dele na neuroze i psihoze.
- Psihoze podrazumevaju stalnu terapiju, gde izlečenja nema i ti ljudi se kontrolišu i najčešće su smešteni u psihijatrijske ustanove. Oni nemaju dodir sa stvarnošću.
- Najčešće psihoze su šizofrenija i manična depresivna psihoza.
- Sve ostalo, neuroze, gotovo da ima svaka osoba u populaciji, u blažem ili jačem obliku.
- U njih spadaju depresija, hipohondrija, anksioznost, klaustrofobija, agresija i drugo.
- One mogu da se leče psihoterapijama, razgovorima, grupnim ili individualnim. Ne trebaju u tom slučaju nikakvi lekovi.
Ćupurdija kaže da je kod mnogih ljudi koji godinama piju lekove u pitanju placebo efekat i autosugestija. Poznaje lično ljude koji su „baki dali tik-tak bombone da se smiri i odmah joj je bilo dobro“.
– Garantujem da kod barem 50 odsto, a možda i više ljudi kojima su bili ispisani lekovi, oni nisu potrebni. Statistika je zaista katastrofalna i to da se toliko ispisuju lekovi. To su ipak stvari koje mogu da se reše bez lekova, radnim terapijom, psihoterapijama. Čak i neki hobiji mnogima mogu da pomognu da funkcionišu bez lekova – kaže Ćupurdija.
Depresija i anksioznost
Ćupurdija kaže za „Blic“ da je, prema najkraćoj definiciji, depresija stalno preispitivanje prošlosti, a anksioznost strah od budućnosti i šta će biti.
– Treba živeti isključivo u sadašnjosti. Ne vredi vraćati se u prošlosti, niti biti opterećen onim što je budućnost. Anksioznost je neodređeni strah. To je psihički momenat i ne mora da se odražava na fizičko stanje. Strah koji oseća anksiozna osoba je bespredmetan, kao neka vrsta strepnje, ali za to ne postoji realna osnova u životu. Jer, kod straha postoji spoljašnji uzrok, a kod anksioznosti realnog uzroka nema – kaže Ćupurdija.
Izvor: Blic
