Najveću svetinju srpskog roda preuzeo je protojerej-stavrofor Nikola Perković, sveštenoslužitelj u manastiru Mileševi, koji se u svečanoj pratnji policije uputio ka svetoj srpskoj lavri kod Prijepolja.
Patrihjarh je tim povodom podsetio da je juče bio rođendan Crkve, saopšteno je iz SPC.
„Duhom Svetim Gospod je prisutan među nama. Duhom Svetim diše crkva. Duhom Svetim mi smo žive ikone Božje i Duhom Svetim postajemo hristonosni ljudi. Duhom Svetim ispunjena je crkva naša svetiteljima Božjim, koji su zastupnici pred Bogom za nas i za čitav svet, a koji su istovremeno i primer za ugled svakog od nas. Duhom Svetim naš srpski narod je rođen u Hristu i kršten jedanput za svagda svetom rukom najvećeg, najlepšeg i najdivnijeg između nas – rukom Svetog Save“, rekao je patrijarh.
Patrijarh je rekao da je ruka Svetog Save, jedini deo Svetiteljevih moštiju preostao iza njihovog spaljivanja na Vračaru kobnog 27. aprila 1594. godine, od Spasovdana do danas bila u Beogradu i da je vodila svetu litiju koja nije tek šetnja ulicama nekog grada.
„Predvodila je litiju koja je molitva, litiju koja je hod ka večnosti“, kazao je on.
Naglasio je da nas je ruka Svetog Save uobličila u ono što mi kao narod jesmo.
„Uobličila je i zapečatila nas Hristom jedanput za svagda, uobličila rečju Božjom, u Jevanđelje, u zakonu Božjem“, kazao je patrijarh i naglasio da je ruka Svetog Save ruka koja nas vodi u život večni, koja nam otvara put, pokazuje kuda, gde i kako treba da idemo, ali i ruka koja nas blagosilja, koja je osenila naš narod u znaku krsta.
„To je ruka koja nam pokazuje da svako mesto na kojem stojimo, svaki pedalj ove zemlje jeste stvoren da bude oltar, da se sa njega uznosi molitva, da se uznosi slava Bogu, da se veliča ime Njegovo, da se služi sveta Liturgija“, rekao je patrijarh i naglasio da je upravo zato sa nama bio veliki blagoslov jer je Sveti Sava bio tu da nam jednom za svagda pokazuje put, cilj, smisao, da nas podseća na to odakle smo, ko smo i kuda idemo.
Podsetio je da je Sveti Sava spaljen, ali da time nije nestao, da je ostala njegova levica kroz koju je sa nama.
„Ispraćamo ga znajući da je i u Mileševi, da je i na svakom mestu gde živa pravoslavna duša srpska diše, misli, govori i moli se Bogu. Ali moli se Bogu ne samo za sebe, samoljubivo i egocentrično, nego se moli Bogu u domu Božjem koji poziva na praznik Duhova sve narode u poznanje Hrista i sve narode da postanu Hristovi i sve narode da postanu Crkva“, naveo je patrijarh Porfirije.
Patrijarhu je sasluživao mitropolit australijsko-novozelandski Siluan, koji je podsetio brojni verni narod da Isus Hristos u pedeseti dan šalje učenike da se obuku u silu sa visine, da prime vatrene blagodatne jezike koji treba da upale fitilje u ugašenim kandilima ljudskih srca.
„Nikakva filosofija zemaljska i nikakvi mudraci od ovog sveta ne mogu da učine ono što je Bogočovek Hristos učinio i što nam je darovao poslavši Duha Utešitelja koji od Oca ishodi svojoj svetoj Crkvi“, poručio je mitropolit Siluan.
(Telegraf.rs/Tanjug)
Nakon boravka u srpskom prestonom gradu Beogradu, u hramu Svetog Save na Vračaru, od Spasovdana do Duhova, ruka Svetog Save stigla je nazad u manastir Mileševu. Na kapija manastira Mileševe ruku Svetog Save svečano je dočekao Njegovo Visokopreosveštenstvo Arhiepiskop i Mitropolit mileševski g. Atanasije sa monaštvom i sveštenstvom Eparhije mileševske.
Nakon dočeka i celivanja moštiju Svetog Save Mitropolit Atanasije je sa sveštenicima Eparhije mileševske svečano preneo svetiteljevu ruku u saborni hram Vaznesenja Hristovog manastira Mileševe, na mesto gde je prethodno i počivala.
Prisutnom vernom narodu Visokopreosvećeni se obratio kraćom pastirskom poukom, u kojoj je pored ostalog rekao: – Crkva se obnavlja, kako spolja tako i iznutra. Evo spolja se obnavlja, vidimo, tako što naši pokrovitelji nam se vraćaju i čvršće utvrđuju vezu sa nama. Sveti otac naš Sava, svetitelj srpski i svepravoslavni,srpski u tom smislu što je potekao iz srpskog roda, srpski rod ga je rodio, a on postoji za celu Crkvu Hristovu, za sav rod ljudski, eto, on nam se vratio.
– Mi smo u radosti dočekali njegovu svetu ruku. Ona će boraviti ovde i opet će biti dostupna, i nama ovde a takođe i onima koji budu dolazili i prilazili. Mi se molimo Svetitelju da nam dâ mudrosti da možemo razumeti Božanski Promisao, da ga možemo pratiti, da se možemo uklopiti u njega svojim životom i svojim načinom razmišljanja, i preporučujemo sebe uvek pod zagrljaj svete ruke Svetog Save.
– Molimo se sada da nam Bog, molitvama Svetoga Save, i svih drugih svetitelja srpskih, dâ oproštaj naših pogrešaka, da nam dâ ispravljenje života, da nas Gospod utvrdi, učvrsti, na putu spasenja, zajedno sa svima našim svetima. Kada smo sa njima onda se nećemo plašiti za put svoj, jer znamo da je njihov put siguran, da vodi u Carstvo Nebesko, istakao je Arhiepiskop Atanasije, blagosiljajući sabrane i čestitajući današnji praznik i ovaj važan događaj – povratak ruke Svetog Save u Mileševu.
Svi prisutni su potom prilazili i celivali mošti Svetog Save uz molitve njemu za sav srpski rod i za sve hrišćane.
