Obavezna mera zaštite voćaka u jesen – plavo prskanje

Zima je tu i mnoge biljke potrebno je pripremiti za narednu vegetaciju. Podsećamo voćare da je od jesenjih radova veoma bitno obaviti „Plavo prskanje“. Zato iskoristite još uvek tople dane iza nedelje kako biste dobro zaštitili biljke.

Jesenje prskanje voćaka obavezna je mera zaštite kod biljaka. „Plavim prskanjem“ suzbijaju se uzročnici mnogih bolesti, a kako se ono primenjuje na biljkama, objasnio nam je diplomirani inženjer Vladimir Milutinović.

Zašto je važno obaviti plavo prskanje?

Od jesenjih radova voća veoma je bitno obaviti ‘Plavo prskanje’. Jesenje ‘Plavo prskanje‘ ima za funkciju da zaštiti voće u narednoj sezoni, odnosno da dezinfikuje voćke kako bi naredne sezone bile kvalitetne i zdrave, bez prenosnika bolesti. Glavna funkcija zimskog prskanja je da se bakarnim preparatima mogu dobro zaštititi grane i stabla. Na taj način se dezinfikuju spore, micelije, hife i ostale vrste nametnika koji se nalaze na biljkama.

Neophodno je da lišće opadne u velikoj meri kod biljke. Na taj način grane mogu da se bolje isprskaju, odnosno kvalitetno tretiraju. Zato je važno napomenuti da se prilikom prskanja biljke ne prskaju isključivo listovi. Kada se radi zimsko prskanje, potrebno je da se kvalitetno i dobro biljka okupa. Prska se kompletna biljka, grane, stablo i kompletno deblo.

Pored prskanja voća potrebno je znati da se jesenje ‘Plavo prskanje’ može primenjivati i na drugim vrstama biljaka, kao što su ukrasne biljke u vrtu ili neke trajnice. Ukoliko se tretira ukrasni vrt, naročito je važno kod ruža obaviti ‘Plavo prskanje’. Kod ruža će prskanje sprečiti stanje flekavosti na listovima, kvalitetnije prizemljavanje grana i omogući će biljci da ima kvalitetnije i lepše cvetove.“

Jedno od najboljih rešenja za zimsko prskanje je preparat na bazi bakra, odnosno bakarnog oksihlorida. Bakarni oksihlorid sadrži aktivnu materiju i fiksaciono sredstvo, koji omogućavaju da se preparat dugo zadrži na samom stablu, čak i ukoliko u toku zime ima dosta padavina, zaključio je naš sagovornik, Vladimir Milutinović.

Zaštita mladih voćnjaka – Svake godine u zimskom periodu, a posebno kada su jače zime, zbog dubokog snega i nedostatka druge hrane, mlade voćke u voćnjaku, zatim sadnice voćaka i šumskog drveća u rasadnicima izložene su mogućim štetama od strane zečeva, srna i ostale divljači. Zečevi najčešće glodju koru mladih voćaka i drugog drveća, već rano u jesen, nakon opadanja lišća, a naročito nakon što padne sneg i nestane druge hrane. Visoka divljač, srne, jeleni grizu mlade grančice i hrane se njima. Ukoliko su oštećena mesta glatka, znak je da je to učinio zec, a ako su oštećenja na voćki hrapava, to je učinila srna.

Ukoliko je kora delimično uništena voćka će preboleti ali će slabije napredovati. Ako je kora unište-na oko cele voćke, ista će se sasušiti. Ako je šteta na stablu delimična preporuka je premazivanje kalemarskim voskom ili kravljom balegom na mestu gde je kora uništena.

Mlade voćke i sadnice voćaka i šumskog drveća mogu se zaštititi od divljači mehanički:

1./ postavljanjem ograde od žičanog pletiva oko voćnjaka (ova mera je dosta skupa pa se redje primenjuje) ili ·

2./ omotavanjem pojedinih stabala (slamom, kukuruzovinom, plastičnom folijom, natron papirom i drugim otpadnim materijalom za uvijanje. Međutim, omotavanje stabla slamom, kukuruzovinom i sličnim materijalom privlači voluharice, tako da se mora vršiti pregled na prisustvo miševa koji tada mogu pričiniti štetu na voćkama) i

3./ hemijskim sredstvima, koja odbijaju divljač. Zaštita hemijskim sredstvima vrši se prskanjem ili premazivanjem mladih voćaka i šumskog drveća.

Zaštita mladih voćnjaka u zimu

Premazivanje stabala ili prskanje odredjenim hemijskih sredstvima ima zadatak da deluje repelentno – odbijajuće. Danas se koriste materije na bazi karbolineuma u koncentraciji 10 %, zatim na bazi sumpora – mast i sumporno uljna emulzija. Sumporna mast predstavlja smešu 900 grama lanenog ulja i 100 grama sumpora. Sumporno ulja emulzija se sastoji iz 2 dela sumpora u prahu i 1 dela lanenog ulja.

U nekim zemljama preporučuje se primena katrana, kreozita, asfaltna emulzija, karbonat bakra. Preporučuju se različite smeše za premazivanje voćki: smeša krvi, balege i zemlje, zatim zagrejana svinjska mast ili loj sa dodatkom 2 kg ribljeg brašna i dr.

Dobru zaštitu mladih voćaka i šumskog drveća pruža preparat, repelent CUNITEX, koji odbija divljač, a ne ubija je. Ovaj preparat se koristi u količini 300 – 400 gr na 1 litar vode i služi za premazivanje stabala sadnica i mladih voćaka. Vreme primene preparata je u jesen, nakon opadanja lišća, a svakako pre no što padne prvi sneg. Premazivanje stabala treba vršiti po lepom i suvom vremenu, kako bi se sredstvo na biljci osušilo i ostalo u dovoljnoj količini. Nakon premazivanja stabala poželjno da ne padne kiša oko 5 sati. Aktivna materija preparata (TIRAM) spada u grupu nesistemičnih (ne prodire kroz biljku), kontaktnih materija (deluje samo gde se nanese na biljku),tako da, ukoliko padne jaka kiša ili premazivanje nije kvalitetno obavljeno iz bilo kog razloga, potrebno je ponovo premazati mlade voćke. Kiša ne može rastvoriti preparat, jer se isti ne rastvara u vodi, ali ga kiša može sprati sa voćke. Ako se izvrši premazivanje debla preparatom i padne jaka kiša treba ponoviti tretiranje, a ako kiše nema onda tek nakon 3 nedelje treba ponoviti premazivanje voćaka. Obično se mlade voćke zaštićuju do jedan metar visine, ali u područjima gde padaju duboki snegovi, premazivanje može biti i više od 1 metra visine. U tom slučaju treba premazati i najniže grane.