U „Službenom glasniku RS” br. 73/2019 objavljen je novi Zakon o računovodstvu. Odredbe navedenog zakona primenjivaće se od 1. januara 2020. godine, kada Zakon stupa na snagu, osim odredaba koje se odnose na obavezu izdavanja elektronske fakture (primenjuju se od 1. 1. 2022. godine), zatim na uslove za primenu zakonom propisanih izuzetaka na mikro i mala pravna lica, strukture redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja, nove rokove za dostavljanje finansijskih izveštaja za javno objavljivanje, propisanu dokumentaciju koja se dostavlja uz te izveštaje, uslove za zamenu objavljenih finansijskih izveštaja i dokumentacije i novine u objavljivanju, sadržini i vođenju Registra finansijskih izveštaja, naknada i uslova za korišćenje podataka iz tog registra, koje se primenjuju od finansijskih izveštaja koji se sastavljaju na dan 31. decembra 2021. godine.
Odredbe navedenog zakona primenjivaće se od 1. januara 2020. godine, kada Zakon stupa na snagu, osim odredaba koje se odnose na obavezu izdavanja elektronske fakture (primenjuju se od 1. 1. 2022. godine), zatim na uslove za primenu zakonom propisanih izuzetaka na mikro i mala pravna lica, struk- ture redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja, nove rokove za dostavljanje finansijskih izveštaja za javno objavljivanje, propisanu dokumentaciju koja se dostavlja uz te izveštaje, uslove za zamenu objavljenih finansijskih izve- štaja i dokumentacije i novine u objavljivanju, sadržini i vođenju Registra finansijskih izveštaja, naknada i uslova za korišćenje podataka iz tog regi- stra, koje se primenjuju od finansijskih izveštaja koji se sastavljaju na dan 31. decembra 2021. godine.
Uvod Kako se navodi u obrazloženju predlaga- ča zakona, krajnji cilj donošenja novog Zakona o računovodstvu (dalje: ZOR) jeste podizanje nivoa kvaliteta finansijskog izveštavanja u Republici Srbiji i usklađivanje sa najboljom međunarodnom praksom u ovoj oblasti. Pri izra- di Predloga zakona poštovano je pravilo da se isti donosi pre svega zbog neophodnosti uskla- đivanja sa relevantnim Direktivama EU i ako se tim izmenama poboljšava kvalitet korpora- tivnog finansijskog izveštavanja i ne uvećavaju troškovi finansijskog izveštavanja obveznika primene ovog zakona, sem ukoliko je to nužno.
S obzirom na to da uređivanje materije kor- porativnog računovodstva podrazumeva pro- pisivanje jasnih i transparentnih pravila i procedura koje moraju da budu usaglašene sa za- htevima relevantnih direktiva EU, kao i prava i obaveza pravnih lica u vezi sa korporativnim.
Knjigovođe koje su svoj posao naučile na kursevima i za posao računovođe nemaju licencu prvi su na udaru novog zakona koji reguliše ovu oblast .Praktično, oko 5.000 knjigovođa koji nisu profesionalci sada će morati ponovo u školu – da bi se bavili svojim poslom oni će ubuduće morati da imaju licencu, a to znači da će polagati ispit koji košta 93 evra i u toku svake godine ići na dodatne obavezne obuke.
U Srbiji radi nešto više od 2.000 licenciranih računovođa koji poštuju sve međunarodne standarde i imaju kontinuiranu edukaciju. S druge strane, statistika pokazuje da ukupno oko 7.000 ljudi redovno potpisuje finansijske izveštaje preduzeća, a nisu „profesionalci“ i ne rukovode se nikakvim etičkim kodeksima, kažu za „Blic Biznis“ u Savezu računovođa i revizora Srbije.
A najveći broj malih firmi poverava vođenje knjiga upravo takvim malim agencijama, odnosno računovođama, pa je zato najviše interesovanja i diskusija povodom novog Zakona o računovodstvu izazvala odredba prema kojoj će jedan od uslova za rad knjigovodstvene agencije biti da ima najmanje jednog stalno zaposlenog računovođu koji ima licencu organizacije članice Međunarodne federacije računovođa (IFAC – International Federation of Accountants). U Srbiji je trenutno punopravni član IFAC samo Savez računovođa i revizora Srbije.
Predloženi rok za usaglašavanje sa ovom odredbom je tri godine od početka primene novog zakona – koja je planirana od 1. januara 2020. godine – što znači do kraja 2022.
„Država novim zakonom želi da uvede disciplinu u ovu oblast, jer su u računovodstvo ušli i konobari, frizeri, tehničari… Odsutna je svaka suštinska kontrola i to je zaista veliki problem“, kaže Pero Škobić, generalni sekretar Saveza računovođa i revizora Srbije.
On podseća da Savez od 1989. godine organizuje polaganje ispita za dobijanje licence profesionalnih računovođa, i da je svuda u svetu praksa da se polaže kod organizacije koja je članica IFAC.
Kako do licence?
„Polaganje ispita se organizuje dva puta godišnje, a svi troškovi na koje treba da računaju zainteresovani su članarina – 64 evra i ispit – 29 evra. Za one koji već rade i imaju praksu sam ispit neće biti neki veliki problem, dok ostalima, koji misle da je dovoljno da uzmu računovodstveni program i završili su posao, svakako neće biti tako lako“, objašnjava naš sagovornik i dodaje da najveću „galamu“ dižu upravo računovođe koje nemaju sertifikat.
Inače, licenca se obnavlja svake godine. Pero Škobić kaže da je za obnovu potrebna kontinuirana edukacija i pohađanje stručnih seminara, odnosno prikupljanje 40 bodova godišnje, kako bi računovođe bile u toku sa propisima koji se stalno menjaju i usaglašavaju.
S tim u vezi, postavlja se pitanje koliko će paušalcima, koji trenutno računovođe plaćaju oko 100 evra mesečno, novi uslov – licenca – povećati troškove poslovanja?
Ministarstvo finansija: Cilj je kvalitet izveštavanja
Kako navode predstavnici Ministarstva finansija, krajnji cilj donošenja novog Zakona o računovodstvu je podizanje nivoa kvaliteta finansijskog izveštavanja u našoj zemlji i usklađivanje sa najboljom međunarodnom praksom u ovoj oblasti. Nacrt zakona o računovodstvu predviđa uvođenje jasnih uslova za profesionalno pružanje računovodstvenih usluga, kao i posebnog javnog registra pružalaca računovodstvenih usluga, čime bi se unapredio kvalitet ovih usluga.
Iz ministarstva navode da je osnovni cilj predloženog Nacrta zakona o reviziji usklađivanje sa postojećom regulativom Evropske unije u vezi sa obaveznom revizijom godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja, kao i sa preporukama u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma. Krajnji cilj predloženih reformi treba da bude podizanje nivoa kvaliteta revizorskog i finansijskog izveštavanja u Republici Srbiji, kroz unapređenje sistema obavljanja revizije, što je jedan od preduslova za privlačenje potencijalnih domaćih i stranih investitora, kažu u Ministarstvu.
Uvažiti nacionalne specifičnosti
Iz Računovodstvene komore Srbije su, u toku javne rasprave o novom propisu, istakli da su Zakon o računovodstvu i Zakon o reviziji strateški važni za državu, u cilju podizanja kvaliteta finansijskih izveštaja i njihove kontrole. Prema njihovom mišljenju, ovi zakonski okviri treba da budu prilagođeni evropskim direktivama, ali svako nacionalno zakonodavstvo mora uzeti u obzir nacionalne specifičnosti.
“U našoj zemlji nije većina računovodstvenih usluga u skladu sa obligacionim ugovorima, kao u Evropskoj uniji. U Srbiji, u ogromnom broju, računovođe vode poslovne knjige za pravna lica i preduzetnike, u skladu sa ugovorom o radu. Zato je neophodno urediti u celosti računovodstvenu profesiju i uslove i pravila koji se moraju ispuniti da bi neko mogao kvalitetno sastavljati finansijski izveštaj”, pojasnili su iz Računovodstvene komore Srbije u svojim sugestijama.
Među brojnim komentarima struke na nacrt novog zakona izdvaja se stav da direktive EU ipak ne zahtevaju licenciranje računovođa i da samo manji broj država EU ima ovakvu zakonsku obavezu, ali zato sve imaju obavezu licenciranja revizora. Takođe, deo računovođa smatra da ovakav uslov ne bi poboljšao kvalitet finansijskog izveštavanja u Srbiji, ali da je potrebno pronaći adekvatna rešenja i, između ostalog, predlažu mere nadzora i izmene u oblasti revizije.
