Свака седма жена у Србији старости од 45 до 49 година, која је при крају периода када би још могла да рађа, нема дете и – када се све проанализира, у последњих пола века никада није забележен већи број жена без потомства, истичу у разговору за „Политику” др Горан Пенев и др Биљана Станковић, научни сарадници Центра за демографска истраживања Института друштвених наука.
Резултати њихове анализе, која је објављена у најновијем броју „Демографског прегледа”, говоре да се 13,5 процената жена које се налазе на крају фертилитетног периода није остварило у улози мајке, а бројке сведоче да током протекле године свака трећа жена у нашој земљи старости од 30 до 34 године није родила. Без потомства је била и свака пета жена између 35 и 39 године живота. Да би се разумело колико је порастао број жена које немају децу, треба рећи да је према резултатима пописа из 1991. године без потомства била тек свака дванаеста жена по завршетку фертилитетног периода.
– Многобројни су разлози због којих расте број жена које остају без порода, а један од основних јесте одлагање рађања. Ако се има на уму да је просечна старост жене приликом рођења детета у 2018. била 30 година, што је 5,7 година више у односу на 1972, јасно је у којој мери жене одлажу брак и материнство за касније године. Нажалост, закони биологије не могу се читати између редова јер с годинама старости опада шанса да жена остане у другом стању. Други разлог јесте смањење броја склопљених бракова – све је више жена које живе саме и немају партнера, а највећи број оних које нису у браку и немају децу живи у Београду – истиче др Горан Пенев.
Доктор Биљана Станковић истиче да нема једноставног одговора на питање због чега жене остају без потомства јер сва социјално-психолошка истраживања која су спроведена у Србији сведоче да наши суграђани високо вреднују брак и породицу. Резултати великог европског истраживања такође показују да свега три одсто мушкараца и два одсто жена старости од 18 до 40 година изјављује да се деца не уклапају у њихову слику о будућности.
Важи и обрнуто – највећи број Европљана машта о породици с двоје деце. Међутим, илустративни доказ тезе да је живот оно што се дешава док кројимо планове за будућност јесте да чак 23 одсто педесетогодишњих жена у Немачкој, скоро петина педесетогодишњакиња у Грчкој, и Швајцарској и 16 одсто жена ове старосне доби у Шпанији нема децу. Поглед у историјску читанку говори да је велики број жена које су рођене почетком 20. века такође остао без потомства, али се овај податак тумачи у светлу чињенице да је у Првом светском рату дошло до огромних (мушких) жртава, поремећене полне структуре и великог смањења броја склопљених бракова, а економска криза која је потом уследила довела је и до значајног одлагања рађања међу брачним паровима.
На питање шта је данас доминантан разлог због којег жене одлажу рађање и остају без потомства, наша саговорница каже да пролонгирано школовање, али и велика социјална и економска несигурност утичу на пораст броја жена које нису у браку и немају деце.
– Велики број младих жена има привремено-повремене послове или раде на црно и знају да им послодавац највероватније неће продужити уговор о раду ако остану у другом стању. Када у истраживањима питате младе људе шта би их мотивисало да постану родитељи, највећи број њих одговара – сигуран посао и кров над главом. Пошто већина нема извесност у погледу посла или нема сталан посао који би им омогућио да подигну стамбени кредит, јасно је због чега се не одлучују за заједнички живот. А ако не живе заједно, мања је шанса да ће се одлучити за родитељство – примећује наша саговорница.
Резултати последњег пописа становништва говоре да је од укупног броја жена без деце чак 87 одсто њих било неудато, а др Горан Пенев истиче да бројке такође говоре да је 154.000 жена са завршеним факултетом остало без потомства, а то важи и за 340.000 жена са средњом школом.
– Ови демографски трендови без сумње ће се наставити, а број жена без деце и даље ће расти јер, примера ради, скоро половина жена старости од 30 до 34 године, које су живеле у престоници у 2019. години, није имало потомства. Предвиђања говоре да ће 2021. године вероватно 14 процената жена на крају репродуктивног периода остати без деце – закључује др Горан Пенев.
http://www.politika.rs
