Iako zvanična statistika pokazuje da je u Srbiji pod plantažama maline oko 25.000 hektara, prema analizama malinara ovo voće u našoj zemlji proizvodi se na oko 14.000-15.000 hektara.
Razlika od 10.000 hektara između zvaničnih podataka i staitistike koju vodi Asocijacija proizvođača malina i kupina Srbije prisutna je, kako navode, zbog upisa poljoprivrednih gazdinstava i različitih podsticaja kako na lokalnom, tako i na državnom nivou. Kada je reč o kupinama, u asocijaciji tvrde da je u Srbiji pod ovim voćem maksimalno 1.500 hektara.
“Prošle godine rod maline u Srbiji bio je oko 50.000 tona, a što se tiče kupine prinos je iznosio oko 15.000 tona. Zbog loših vremenskih uslova, suše i elementarnih nepogoda biće odlično ukoliko ove godine budemo imali 40.000 tona maline”, kaže za Biznis.rs predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović.
Kada je reč o predviđanjima za ovu godinu, naš sagovornik ističe da ponuda i potražnja diktiraju cene, a kada se u obzir uzme nedostatak ovog voća na svetskom tržištu, ali i sva poskupljenja od repromaterijala, agrotehnike do mineralnog đubriva, može se očekivati da cena maline bude od 600 do 800 dinara – možda i više, dok će kilogram kupine biti oko 500-600 dinara.
Radović objašnjava da je prodaja maline iz 2021. godine pri kraju. Oni proizvođači koji su se “kockali” i ostavili malinu dobro su prošli jer se cena po kilogramu krajem decembra i početkom januara kretala od 700 do 800 dinara i ona se i sada kreće u tim okvirima.
“Što se tiče boljih, ‘prebranih’ malina, ono što mi nazivamo Rolend sortom, koje se prodaju u decembru i januaru, a koje su se u ovom periodu izvozile u Japan, cena se kretala od 11,5 do 12,5 evra, pa smo u Srbiji od 10. februara do 1. marta imali čak i doplate. Na području cele Srbije, tamo gde je malina plaćana 410-415 dinara po kilogramu, pojedini hladnjačari su izvršili doplate malinarima od 15 do 20 dinara po kilogramu, tako da se može reći da ni prodaja ni cena za 2021. godinu nisu loše”, dodaje Radović.
Prema podacima Privredne komore Srbije, za deset meseci 2021. godine maline iz Srbije izvezene su u vrednosti od 290 miliona evra, što je za 75 miliona više nego 2020. godine kada je za isti period vrednost izvoza iznosila 215 miliona evra. Vodeća izvozna tržišta za srpsku malinu su Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Belgija i SAD.
“Od ukupne proizvodnje maline u Srbiji (oko 50.000 tona) svega dva do tri odsto se troši u zemlji, sve ostalo ide za izvoz. Što se tiče kupine, domaće tržište ‘ne potroši’ ni jedan odsto ovog voća”, kaže predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije.
On smatra da kriza izazvana sukobom Rusije i Ukrajine neće ugroziti plasman ovog voća jer se maline i kupine pretežno izvoze u evropske zemlje.
Dnevnica i do 5.000 dinara
Berba u Čileu je uveliko završena, a lepo vreme izvelo je i srpske poljoprivrednike na plantaže. Ipak, malinari se plaše nedostatka radne snage jer se u proizvodnji ovog voća 10 odsto kapaciteta oslanja na mehanizaciju, a sve ostalo je ručni rad.
“Pre tri-četiri godine nedostatak radne snage nije bio toliko prisutan. U ovom momentu dnevnica za angažovanje radnika na vezivanju, čišćenju i krčenju plantaža kreće se od 4.000 do 5.000 dinara, plus hrana, smeštaj i prevoz. Kolika će dnevnica biti za berače to ćemo videti za mesec i po do dva kada krene berba. Verujemo da će ona biti veća, ako gorivo i nafta budu skuplji. Normalno je da kada cene idu gore poskupljuje i radna snaga. Više je faktora koji utiču, tako da to niko ne može predvideti”, kaže Dobrivoje Radović.
Autor: Marija Jovanović https://biznis.rs
