Da li zbog očuvanja socijalnog mira, Ministarstvo zdravlja svesno dozvoljava da se uskraćuje zakonom propisano pravo na hitnu medicinsku pomoć, stvarajući sve veći broj žrtava među životno ugroženim građanima? Na kome leži odgovornsot kada pacijent premine, a ekipa mu nije poslata i pored poziva za pomoć?
Veliki je broj građana koji su bili primorani da pozovu broj 194 i zatraže hitnu medicinsku pomoć
Neretko, broj intervencija koji se ostvari u odnosu na broj poziva je daleko manji. Samo u Beogradu je u toku 2022. godine tek svaki 7 poziv rezultirao izlaskom ekipe na teren.
Da li, ali i ko ima pravo da procenjuje opravdanost pozivanja i ukazivanja hitne medicinske pomoći?
Da li se odbijanje slanja ekipe može smatrati odbijanjem ukazivanja hitne medicinske pomoći što predstavlja krivično delo iz člana 253. krivičnog zakonika Srbije?
Zakon o zdravstvenoj zaštiti kao krovni zakon kojim se uređuje sistem zdravstvene zaštite, u svom članu 62. propisuje:
Zdravstvena ustanova dužna je da:
1) pruži hitnu medicinsku pomoć svim građanima, u skladu sa zakonom;
2) pruži neodložnu zdravstvenu uslugu, u oblasti za koju je osnovana;
Dok se u članu 83. stav 1. istog zakona navodi:
Zavod za urgentnu medicinu je zdravstvena ustanova koja obavlja hitnu medicinsku pomoć na mestu medicinske hitnosti, u Zavodu za urgentnu medicinu, tokom prevoza obolelih i povređenih u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu radi definitivnog zbrinjavanja i lečenja, kao i hitan sanitetski prevoz i prevoz pacijenata na dijalizi.
Pored navedenog zakona o zdravstvenoj zaštiti, veoma bitne odredbe propisuje i član 62. zakona o zdravstvenom osiguranju, kao i članovi 50-54 pravilnika o načinu i postupku ostvarivanju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Član 62. zakona o zdravstvenom osiguranju navodi:
Opravdanost pružene hitne medicinske pomoći i neophodne zdravstvene zaštite u postupku ostvarivanja prava osiguranih
lica iz obaveznog zdravstvenog osiguranja utvrđuju stručno-medicinski organi Republičkog fonda.
Dok se u članu 50. stav 1. pomenutog pravilnika definiše pojam hitnepomoći gde se navodi da je hitna medicinska pomoć neposredna – trenutna medicinska pomoć koja se pruža da bi se izbeglo dovođenje osiguranog lica u životnu opasnost, odnosno nepopravljivo ili ozbiljno slabljenje ili oštećenje njegovog zdravlja ili smrt.
Članom 54 ovog pravilnika propisuje se da
Osigurano lice snosi troškove pružanja hitne medicinske pomoći i nastale troškove pregleda i prevoza sanitetskim kolima u
slučaju neopravdanog zahteva za ukazivanje hitne medicinske pomoći.
Iz citiranih odredbi zakona i pravilnika proizilazi sledeće:
- Zavod za urgentnu medicinu je zdravstvena ustanova čija je osnovna delatnost ukazivanje hitne medicinske pomoći.
- Zdravstvena ustanova je dužna da pruži hitnu medicinsku pomoć.
- Troškove neopravdanog zahteva za ukazivanje hitne pomoći snosi osigurano lice.
- Opravdanost ukazane hitne medicinske pomoći utvrđuju stručno-medicinski organi Republičkog fonda.
U izjavi koju je dao načelnik smene u pozivnom centru zavoda od dana 03. 05. 2023. godine, a koja je u zavodu zavedena pod brojem 4501, kao i izjave koju je dao koordinator smene u pozivnom centru zavoda od dana 08. 05. 2023. godine a koja je u zavodu zavedena pod brojem 4612, povodom prijave zbog neslanja terenske ekipe za životno ugroženog pacijenta, navedeno je sleće:
„Izjavljujem da je operater koji radi na prijemu poziva jedini odgovoran za procenu da li prima poziv ili ne, jer je samo on u tom trenutku u kontaktu sa pacijentom i samostalno o tome odlučuje.“
U opisu posla u pravilniku o organizaciji i sistematizaciji rada od 02. 03. 2022. godine navedeno da lekar na prijemu poziva vrši obradu i trijažu u skladu sa uputstvom, a u izjavama načelnika i koordinatora smene se pojašnjava da je operater koji radi na prijemu poziva jedini odgovoran za procenu da li prima poziv ili ne, iz čega proizilazi da lekar na prijemu poziva može u skladu sa uputstvom i da ne primi poziv odnosno odbije slanje ekipe koja bi ukazala hitnu medicinsku pomoć, što je u suprotnosti sa članom 62. stav 1. i stav zakona o zdravstvenoj zaštiti koji propisuje da je zdravstvena ustanova dužna da pruži hitnu medicinsku pomoć svim građanima u skladu sa zakonom, te shodno tome radnicima u odseku za prijem i obradu naloga za intervencije zakon ne dopušta da cene opravdansot poziva i time uskraćuju osigurano lice za ostvarivanje prava propisano zakonom čak i u slučaju neopravdanog zahteva, jer samo stručno-medicinski organi Republičkog fonda imaju ovlašćenje da utvrđuju opravdanost.
Građani nisu medicinski obrazovani i ne moraju znati, a neretko i ne umeju objasniti i ukazati na hitnost i upravo iz tog razloga niko ne može uskratiti ukazivanje hitne pomoći, naročito imajući u vidu da zakon propisuje da u slučaju neopravdanog zahteva osigurano lice plaća angažovanje hitne pomoći. Balansirajući između naplate neopravdanog angažovanja i broja smrtnih ishoda, neko je očigledno procenio da je socijalni mir vredniji od života građana.
Imajući u vidu višedecenijsko postupanje zavoda, nameće se pitanje da li Ministarstvo zdravlja svesno i zarad socijalnog mira dozvoljava ovakva postupanja? Kada bi se poštovale odredbe koje propisuje zakon, određen broj osiguranika bi morao da plati u slučajevima neopravdanog zahteva i ukazivanja hitne medicinske pomoći, što bi donekle poremetilo socijalni mir, dok bi s druge strane sigurno smanjio i broj smrtnih ishoda, ali i naučio nesavesne pozivaoce u kojim se situacijama poziva broj 194.
U trenutnoj situaciji, porodice žrtava znaju kolika je cena tog socijalnog mira.
Zašto tražimo zakon o Hitnoj pomoći
Da li ste znali da je Srbija jedina zemlja u regionu koja nema ni zakon ni podzakonski akt koji uređuje rad Hitne pomoći?
Posledica toga je da se od grada do grada razlikuje kako će Hitna pomoć reagovati na pozive građana. Može se dogoditi da će za iste simptome koje će pacijent navesti da ih ima, Hitna pomoć u jednom gradu izaći na teren, a u drugom ne.
Kako reaguju lekari na prijemu poziva na isto date simpotme u različitim gradovima, možete poslušati ovde.
Posledica je i da na skoro 40 odsto teritorije Srbije nisu organizovane adekvatne službe hitne pomoći što znači da veliki broj građana nema pristup hitnoj zdravstvenoj zaštiti odgovarajućeg kvaliteta.
Posledica toga je i što gotovo svako od nas poznaje nekog ko nije bio zadovoljan reakcijom Hitne pomoći.
ŠTA JE NAŠE REŠENJE?
Pokret “Pravo na život – Meri” predlaže da Narodna skupština usvoji Zakon o hitnoj pomoći.
U saradnji sa lekarima napisali smo Predlog zakona koji smo prosledili Narodnoj skupštini.
Naš Predlog zakona o Hitnoj pomoći možete preuzeti ovde.
PODRŽI DONOŠENJE ZAKONA O HITNOJ POMOĆI
Ovo je nešto što se tiče svih građana Srbije, a narodni poslanici su predstavnici svih nas u najvišem zakonodavnom domu.
Pokret “Pravo na život – Meri” poziva te da slanjem dopisa jednom od narodnih poslanika podržiš inicijativu za donošenje zakona o hitnoj pomoći.
Sve što je potrebno jeste da na ovom linku skineš dopis, potpišeš ga i pošalješ jednom od 250 Narodnih poslanika na adresu:
Narodna skupština Republike Srbije
11000 Beograd
Spisak Narodnih poslanika (ime i prezime) možete pronaći na ovom linku.
Hitnoj je potreban zakon o hitnoj pomoći. Izborimo se zajedno da Hitna pomoć bude jednaka za sve.
DOKUMENTARNI FILM “ŽIVOT TRAŽI HITNU POMOĆ”!
