Nasledili ste voćnjak ili kuću s okućnicom na kojoj rastu voćke o kojima godinama niko nije brinuo? Ovakva stabla treba revitalizovati, a jedan od prvih koraka je njegova rezidba.
Кrošnje neredovno orezanih voćaka obiluju kratkim razgranatim izdancima na svojim krajevima, do kojih dopire svetlost dok je donji deo krošnje i unutrašnjost ogoljena. Zbog toga izostaje obnova rodnih izdanaka pa je ukupna rodna površina znatno smanjena. Takve voćke slabo i neredovno rađaju te brže stare i propadaju.
Do zapuštenosti dolazi i u situaciji kada se voćke uzgajaju bez nekog određenog uzgojnog oblika, a grane uglavnom slobodno rastu uz povremeno odstranjivanje debljih grana (treba napomenuti da nasumična rezidba debljih grana iz različitih razloga – naslanja se na kuću, prelazi kod suseda u dvorište i sl., narušava statiku stabla). Кrošnju zapuštene voćke nemoguće je pretvoriti u neki određeni uzgojni oblik te postoji ograničenje zbog načina na koji je voćka do sada oblikovala krošnju. Zato ćete morati biti prisiljeni da sledite taj oblik.
Pravilno orezati vodopije
Кada odlučite napraviti reda u zapuštenom voćnjaku, tokom prve godine u razdoblju mirovanja vegetacije potrebno je odstraniti samo pojedine deblje grane, kako bi omogućili prodiranje svetlosti u unutrašnjost krošnje. Na preostalim granama se proređuju rodni izdanci. Ne bi trebalo orezati više od jedne trećine debljih grana što zavisi od veličini krošnje, uslova uzgoja i kondicije voćke. Takve grane treba pažljivo odstraniti kako se ne bi odlomile i oštetile krošnju.
U slučaju da u unutrašnjosti krošnje ima vodopija koje bi se mogle ponovno razgranati, sačuvajte ih. Na preostalim granama se odstranjuju samo slomljeni izdanci i oni koje su napale štetočine i bolesti.
Najvažnije je osvetliti krošnju
Osnovni cilj rezidbe zapuštene voćke je povećanje osvetljenja krošnje kako bi se poboljšala rodnost i omogućio normalan vegetativni rast. Imajte na umu da kada je voćnjak zapušten, uspeh rezidbe nije odmah zagarantovan. Potrebno je nekoliko godina kako bi voćke postigle dobru ravnotežu i rodnost i zato budite strpljivi.
Zbog prodora svetla u krošnju i odstranjivanja dela debljih grana, na početku vegetacije počeće da se razvijaju mladice iz latentnih ili adventivnih pupoljaka. Кada oni narastu od 15 do 20 cm, ostave se oni koji će služiti za novo razgranjanje. Ostali se odstrane ili pinciraju pogotovo ako ih je previše. Pincirane mladice mogu se i potpuno odstraniti krajem leta jer je voćka već obnovila svoju lisnu površinu i gubitak tih mladica joj neće smetati.
U drugoj godini se tokom mirovanja vegetacije može odstraniti i još neka deblja grana, pogotovo na velikim krošnjama voćaka kalemljenih na bujnim podlogama.
Tokom druge godine rezidbom se oblikuju sekundarne grane u donjem delu osnovnih grana, a na ostatku krošnje se obavlja rezidba za rod. Treće godine se na voćkama kalemljenim na slabije bujne podloge obavlja redovna rezidba na rod obnovljene krošnje. Obnova krošnje voćaka kalemljenim na bujnim podlogama se nastavlja u četvrtoj godini, do kada bi obnavljanje zapuštene krošnje trebalo da bude i završeno.
Rezidbu debelih grana
Prilikom rezidbe debelih grana u zapuštenom voćnjaku treba paziti da se to obavi pravilno kako ne bi nastale rane koje teško zarastaju, a one su i ulaz za patogene i štetočine. Rezanje debelih grana se obavlja u tri koraka.
Prvo rezanje obavlja se s donje strane na udaljenosti od 20 do 30 cm od osnovne grane, a voćarskom testerom se zareže grana do jedne trećine njene debljine. S gornje strane se ta ista grana reže 15-ak cm dalje od prvog reza kako bi pukla između dva reza, a da se ne odlomi pod sopstvenom težinom. Na taj način neće nastati ni velika rana. Nakon što je grana zarezana na ovakav način, odstranjuje se patrljak koji je ostao nakon toga.
Važno je sačuvati “prsten grane” jer će tako rana brže zarasti. Nakon svega rana se zagladi voćarskim nožem i premaže voćarskim voskom ili nekim drugim sastavom za premazivanje rana.
Izvor: agroklub.rs/ Martina Popić / infoagrar.rs