Sutra je Aranđelovdan! U narodu je praznik poznat i kao letnji Aranđelovdan za koji se vezuju mnogobrojni običaji, prema kojima se onim koji poštuju veru tog dana zabranjen skoro svaki rad, a dobra dela su poželjna.
Smatra se da je ovaj letnji praznik ustanovljen na Svetoj Gori u 9. veku, za vreme careva Vasilija i Konstantina Porfirogenita i patrijarha Nikole (Hrisoverga) posle javljanja arhangela Gavrila u jednoj od karejskih kelija koji je prstom po kamenu ispisao pesmu Bogorodici „Dostojno jest“.
Priča iz Šumadije kaže da je u okolini Kragujevca živeo čovek po imenu Ljubo Bumbar. Nije mu to verovatno bilo pravo ime, biće pre da mu je to kakav nadimak iz detinjstva, koji ga je kao prirepak pratio kroz život. Kako to obično biva, čovek je zaboravljen i niko se više ni njega ni njegovog lika nije mogao setiti. Bumbar se olako obogati i podignu kućerinu, skoro dvorac, sa stotinu soba.
Kao i svaki skorojević, voleo je da se razmeće bogatstvom, zasenjujući njime prostotu. Običavao je da nagizdan zajedno sa ženom-koja beše njegova slika i prilika – šeta gradom, gledajući oholo i sa visine na ostali svet. Jednog dana naiđoše na prosjaka koji od njih zatraži milostinju. Bumbar odmahnu rukom, grubo ga odbi rečima da ni njemu niko ništa nije dao.
Na te reči prosjak se uzvisi, zbaci prosjačke prnje i reče:
„Zar ti ništa ne dade Bog?“
Oholi par ga pogleda i ugleda pred sobom dvanaestokrilnog arhanđela Mihaila. Padoše ničice pred njim iim zatražiše milost. Arhanđel im odgovori:
„Evo vam moje prosjačko odelo. Od sada ćete u njemu hoditi.“
Tako i bi. Od sveg bogatstva ,ostadoše im prosjačke prnje, a oni ovozemaljski život provedoše lutajući svetom, tražeći milostinju i moleći se Gospodu i Mihailu.