Da li Srbija ima više ili manje od 6,5 miliona stanovnika znaće se krajem novembra – početkom decembra, kada bi trebalo da budu objavljeni preliminarni rezultati ovogodišnjeg popisa.
Do četvrtka popisano je nešto više od šest miliona građana, kao i 3,2 miliona stanova i 2,3 miliona domaćinstava, a nije isključeno da se popis, koji se zvanično završava sutra, produži za nekoliko dana u četiri grada – Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
Prema rečima Snežane Lakčević, pomoćnice direktora Republičkog zavoda za statistiku, zadužene za Sektor društvene statistike, samo na osnovu broja rođenih i umrlih, procene su da nas je na početku 2022. bilo 6,797 miliona.
„U međuvremenu imali smo negativan prirodni priraštaj oko 40.000, što znači da bi nas samo po tom osnovu sada bilo oko 6,757 miliona. Međutim, mi ne znamo koliko iznosi migracija stanovništva, odnosno koliko ljudi se iselilo iz Srbije, a koliko se doselilo. Zato je nezahvalno iznositi bilo kakva očekivanja, iako se lično nadam da će nas biti 6,5 miliona„, kaže sagovornica Novosti.
Demograf Ivan Marinković podseća da je popis u susednoj Hrvatskoj pokazao da ima 10 odsto stanovnika manje nego pre deceniju, kada je sprovedeno prethodno popisivanje. Isto to očekuje i u Srbiji. To znači, ako nas je 2011. godine zvanično bilo 7.186.862, sada bi moglo da nas bude oko 6,46 miliona.
„Ključni razlog pada broja stanovnika i u Srbiji i u ostalim zemljama regiona jeste manji natalitet, odnosno negativan prirodni priraštaj. Od 2011. do 2021. imali smo za pola miliona više umrlih nego rođenih. Ni broj iseljenih nije zanemarljiv, iako on nije dominantan. Procene su da je na godišnjem nivou između 15.000 i 20.000 više odseljenih nego doseljenih„, kaže Marinković.
Kada to pomnožimo sa 11 godina od poslednjeg popisa, dobijamo razliku od oko 200.000. Konačni rezultati popisa pokazaće koliko tačno iznose ove brojke.
Što se tiče vitalne statistike, ona pokazuje nešto malo bolje tendencije posle korone, ali nedovoljno dobre da bi nam se popravila demografska „krvna slika“. Za prvih devet meseci ove godine rođeno je 463 dece više nego u istom periodu lane, a umrlo je 7.971 osoba manje. Dakle, od januara do kraja septembra 2022. broj rođenih iznosio je 45.939, dok je prošle godine u istom periodu bio 45.476. Broj umrlih sada je 85.742, a prethodne godine 93.713.
„Prema podacima koje smo dobijali iz medija, ‘foto-finiš’ popisa se očekuje upravo u poslednja tri dana, naročito u Beogradu„, kaže demograf Predrag Vasić koji veruje da će rezultati pokazati da nas ipak ima između 6,5 i 6,6 miliona.
Dodaje da ukoliko broj popisanih građana Srbije bude manji, to znači ili da je emigracija veća nego što su bile procene ili da nešto tehnički nije bilo u redu sa samim popisom.
„Prilikom prošlog popisa obuhvat građana bio je oko 98 odsto. To znači da oko dva odsto nije nađeno na adresi. Nadajmo se da ni ovoga puta ti procenti neće biti veći i da su ‘bojkotaši’ ipak minorna kategorija, koji, zbog svoje galame, ostavlja utisak da je veća nego što je to u realnosti„, konstatuje Vasić.
I Marinković se slaže da statistička greška, da bi popis bio validan, može da ide do dva odsto. Sve preko toga predstavlja problem.
„Popis nije stvar izbora, već zakonska obaveza svih građana. U slučaju da se ne odazovu, biće kažnjeni. Bitno je da se zna koliko ljudi u kojim krajevima živi da bi se organizovalo zdravstvo, obrazovanje, infrastruktura… Zato, ne odazivajući se na poziv popisivača, građani štete sopstvenim interesima„, kaže Marinković.
Pitanja i primedbe
Mnogo ljudi pozvalo je broj info-centra ne samo da zakaže dolazak popisivača, već i da proveri informacije koje su se pojavljivale na društvenim mrežama, kaže Snežana Lakčević.
„Pitali su, između ostalog, da li je tačno da tražimo visinu prihoda i da popisujemo imovinu, gde će završiti podaci koje daju i koliko su bezbedni, zašto ih pitamo za školsku spremu i kome je to važno, kakvo je to pitanje ‘da li imate nužnik’ i slično. Svima smo objasnili da su podaci kriptovani i bezbedni u našim bazama, kao i da su pitanja standardizovana, da se takva koriste i u Nemačkoj, Italiji ili Severnoj Makedoniji, kao i da služe da bi se videli uslovi stanovanja“, kaže Lakčević.
Neki građani imali su primedbe na elektronski upitnik ili rad popisivača. Tako je jedan tvrdio da se obratio elektronskom poštom popisivačima i objasnio da trenutno nije u Srbiji, na šta je dobio odgovor da može da bude popisan i na daljinu. Posle toga, međutim, niko više nije kontaktirao sa njim, niti na njegove mejlove odgovarao. Jedna građanka je, pak, tvrdila da je rođena u Hrvatskoj i da se iste godine doselila u Srbiju, ali da elektronski upitnik to nikako nije hteo da prihvati, pošto nema opciju života van Srbije kraće od godinu dana.
