Povodom obeležavanja Međunarodnog dana ukidanja ropstva, danas je održano predavanje na temu „Trgovina ljudima i opasnosti na internetu“ u organizaciji fondacije Unitas u Beogradu.
Sadržaj prezentacije obuhvatio je osnovne pojmove o fenomenu trgovine ljudima koji je, prevashodno, opisan kao moderno ropstvo čiju je statistiku teško fiksirati, saopštili su organizatori.
Savremen svet, na globalnom nivou, opisuje se kao društvo koje broji gotovo 50 miliona robova i u kome trgovina ljudima, kao najbrže rastuća grana kriminalne industrije, ubira profit veći od 152 biliona dolara, na godišnjem nivou, dodaje se u saopštenju.
Trgovina ljudima prihoduje veći profit, na godišnjem nivou, od udruženog kapitala Facebook-a, Nike-a, Starbucks-a i Disney-a.
Za srpsko ili rusko dete trgovac je spreman da plati i do 120.000 dolara, ističe se u saopštenju fondacije Unitas.
Kako se dodaje, faktori koji podstiču rast ove industrije su nizak rizik da se otkrije nedelo i veoma visok profit. Najprisutniji vid trgovine ljudima je seksualna eksploatacija, a ciljnu grupu, pre svega, predstavljaju devojčice i mlade žene u uzrasnoj kategoriji od 11 do 25 godina starosti.
Što se tiče samog interneta, veoma zabrinjava podatak da se na društvenim mrežama, u svakoj sekundi, nalazi 700.000 predatora koji, na osnovu svojih potreba, mapiraju našu decu kao potencijalne žrtve trgovine ljudima, dodaje fondacija Unitas.
„Neophodno je alarmirati širu javnost i posebno senzitivisati roditelje da izgrade poverenje sa svojom decom i dopru do njih kako bi deca prihvatila nužne savete koji ih mogu zaštititi od upadanja u lanac trgovine ljudima“, istakla je Aleksandra Urošević, predstavnica ove fondacije.
Ostali oblici ove kriminalne industrije su, ističe se u saopštenju, radna eksploatacija, nekomercijalna eksploatacija kao što su prinudni brak ili ilegalno usvojenje, i drugi oblici trgovina organima, prošnja, kriminal.
Trgovina ljudima se, najčešće, krije iza oglasa za posao, modnih agencija, salona za masažu, eskort ili agencija za poslovnu pratnju, barova i striptiz klubova, studiranja u inostranstvu, a najveći prostor za vrbovanje žrtava predstavlja, zapravo, internet.
„Ukoliko se osoba javlja na određeni oglas za posao, preporuka je da obavezno pretraži sajt APR-a kako bi se uverila da dati poslodavac ima uredno registrovan matični broj, PIB i broj fiksnog telefona na sajtu Agencije za privredne registre“, dodala je Urošević.
Univerzalan profil trgovca ljudima ne postoji, smatraju iz ove fondacije.
Reč je o osobama pretežno muškog pola čija se profesija opisuje rasponom od poljoprivrednika i sveštenika do lekara. Statistika svedoči da su to osobe, najčešće, bliske žrtvi – roditelji, rođaci, partneri, prijatelji, ali i nepoznate osobe i lažni poslodavci.
