Hitac od 21,51 metara je najbolji u istoriji Srbije na velikim takmičenjima
Armin Sinančević je oduševio ceo svet svojim nastupom u kvalifikacijama na Svetskom prvenstvu u Dohi neverovatnim hicem od 21,51 metara, ali ko je zapravo on i otkud taj magični hitac koji Srbija nikada pre nije videla na nekom velikom takmičenju.
Armin je rođen 14. avgusta 1996. godine u Prijepolju, a poreklom je iz malog mesta u blizini – Brodareva. Završio je tehničku školu u Prijepolju, a atletikom je počeo da se bavi 2014. u AK Polet Prijepolje, čiji je i danas član.
Moglo bi se reći dosta kasno s obzirom na to da je tada već imao 18 godina, odnosno gotovo da je propustio sve mlađe kategorije jer je svoje prve atletske korake pravio u poslednjim godinama juniorskog staža.
Prvi put za njega se čulo na atletskom mitingu koji je atletski klub i grad Prijepolje nekada organizovao. To je bio jedan od najboljih organizovanih mitinga u Srbiji, a Arminov trener je već tada, te 2015. godine, počeo da priča o čudu od deteta.
– Ima jedan mali… strašan je… biće čudo za par godina, jedno četiri, pet, samo malo da ga uvedem u trening i da dobije atletsku snagu. Prirodno je neverovatno jak – govorio je tada Pušica trener Armina Sinančevića.
Kako se u Srbiji pojavljuje zaista veliki broj talenata koji iz raznih razloga i okolnosti ne uspevaju da naprave veće i zapaženije rezultate u seniorskom stažu, a pojedini nisu uspeli ni da dođu dotle, ljudi su bili skeptični oko reči Save Pušice.
Nakon samo nekoliko godina miting u Prijepolju je prestao da se organizuje i priče iz tog grada su počele sve ređe da stižu do prestonice.
Imao je Armin i problema sa povredama zbog kojih je propustio gotovo celu 2017. godinu. Međutim to su sve normalne stvari kada morate od nekoga, ko tako kasne uđe u specifičan sport kakva je atletika, da napravite stamenog sportistu, sve su to dečije bolesti koje moraju da se preleže.
Prvi uspeh
Prvi veliki rezultat Armin Sinančević postigao je 2016. godine, već sad na čuvenom, mitingu u Beranama kad je u svojoj prvoj (mlađe) seniorskoj sezoni, u kojoj je tek počeo da baca “pravu“ kuglu koja je teža od juniorske, zabeležio hitac od 18,49 metara. Tada je Armin skrenuo pažnju na sebe cele srpske atletske javnosti, a Pušica je sa osmehom na licu samo kratko dobacivao: – Šta sam vam rekao.
Osporavanja
Došla je ta 2017. godina kada su se mnogi već okrenuli protiv Armina. Vukao je tešku povredu lakta gotovo celu sezonu. Sa povredom je čak otišao na Kup Evrope da baca za reprezentaciju. Iako ja na svom prvom takmičenju u sezoni bacio odličnih 18,53 metara, na Kupu Evrope u Izraelu je bacio svega 15,50 metara i tu su krenula velika osporavanja, a mali broj ljudi izvan saveza je znao da je u tom periodu od dve nedelje između ta dva takmičenja zadobio veoma nezgodnu povredu.
Kako je ovo najvažnije takmičenje za atletsku reprezentaciju, a Asmir Kolašinac je još od zime bio van treninga zbog povrede, Armin je morao da baci koliko god, samo da Srbije ne ostane bez plasmana i bodova u toj disciplini.
Taj nastup ga je koštao da je morao da propusti ostatak sezone, nakon samo dva takmičenja.
Povratak na visok nivo
Uspešno je sanirao Armin sve povrede i već na prvom takmičenju na leto prebacio je 18 metara čime je pokazao svima da je to već sad njegov standard i svakodnevica.
Najbolji hitac je došao na poslednjem takmičenju u sezoni na međunarodnom mitingu u Sokolcu kada je bacio novi lični rekord 18,70 metara i to je bio fantastičan temelj za ono što će mu doneti naredna godina.
Godina iz snova – 2019.
Ove godine prvi put je Armin Sinančević bacao zimsku, dvoransku sezonu. Kako uslovi koje ima u Prijepolju za bacanje zimi nisu adekvatni, jer nemaju zatvoreno bacalište, nakon dobrih rezultata u 2018. stvorili su se uslovi i za pripreme u Beogradu.
Odlično je to iskoristio i već na prvom takmičenju ostavio ceo atletski svet u šoku – 19,80 metara. Očekivalo se da će da baci preko 19 metara, ali da će to da bude toliko blizu 20, već na početku godine, to niko nije mogao ni da pomisli, niko sem njega i njegovog trenera Pušice.
Usledila je prva seniorska Balkanijada i Serbian Open miting, međutim blaga povreda je sprečila Sinančevića da ponovi hitac sa početka godine.
Ponovo su počele priče da je imao sreće, da mu se “otkačilo“ tad i da je ipak između 18-19 metara njegov trenutni nivo. On je tad ponavljao da ljudi ne znaju šta pirčaju.
– Veruj mi, imam preko 20, samo da me ništa ne boli. Ono je bilo ništa sa početka. Biće svi iznenađeni na leto – pričao je Sinančević ljudima oko njega i ljudima u savezu.
Usledila je letnja sezona gde su Sinančević i Pušica naglasili da im je primarni cilj ispunjenje norme za Evropsko prvenstvo naredne godine koja iznosi 20 metara.
Sezona gotovo da nije ni počela, a Armin je već 1. maja na tradicionalnom međunarodnom mitingu u Baru prebacio tu granicu i sa 20,05 metara postao novi član srpskog tima za Pariz 2020.
Hitac iz Bara:
Rasterećeno su mogli sada da se spremaju narednih godinu i po dana za taj šampionat, ali kao i svaki sportista željan nadmetanja i dokazivanja želja je bila da se postavi novi cilj Tokio i Olimpijske igre.
Kako je ovo tek bio početak sezone, još je Sinančević bio u jakim treninzima, njegov trener Savo Pušica je znao da je Armin sposoban da ove godine baci mnogo više.
To je pokazao već na sledećem takmičenju za mesec dana u Zenici kada je bacio 20,44 metara. Tada je Armin Sinančević postao “Džin iz Prijepolja“ koji se nakon mesec i po dana ponovo vratio u Zenicu i postavio je novi lični rekord od 20,62 metara.
Norma za Svetsko prvenstvo u Dohi je bila jako blizu, svega osam centimetara daleka.
Nakon Zenice bacao je u Sokolcu da bi se ponovo vratio u Crnu Goru gde je na mitingu u Pljevljima ispunio novi zacrtani cilj i postao treći srpski putnik za Svetsko prvenstvo u Dohi. Normu je prebacio i zabeležio novi lični rekord od 20,74 metara. To je bio 20. avgust i do Dohe je sada bilo dosta vremena da se pripremi.
Put do Dohe i Svetskog prvenstva
Mali broj sportista u svetu može se pohvaliti da je prvo veliko takmičenje na kojem je učestvovalo bilo Svetsko prvenstvo, pa tek onda Evropsko.
Od Pljevalja do Dohe Armin je bacao još na državnom prvenstvu u Kruševcu, gde je bio drugi iz Asmira Kolašinca sa 19,51 metara, da bi se nedelju dana kasnije na Balkanijadi u Staroj Zagori okitio prvom velikom medaljom. Bacio je 20,58 metara i tako postao vicešampion Balkana.
U Dohu je došao rasterećen jer je načinio ogroman uspeh dolaskom na Svetsko prvenstvo sa 23 godine.
Međutim karakter mu nije dao mira. Želeo je da pokaže da može da baci i na velikom takmičenju i da pobije sve glasine da baca samo po mitinzima u okruženju. Verovao je da ima još bolje hice od onih koje je pružao do sad.
Ni velike vrućine i temperaturne razlike između stadiona za zagrevanje i glavnog stadiona mu nisu smetale i u prvoj seriji zabeležio je odličan hitac od 20,48 metara, nakon koga su svi bili zadovoljni jer je bacio oko ličnog rekorda na velikom takmičenju.
Međutim Armin se tek zagrevao i upoznavao sa Svetskim prvenstvom. Dobro se upoznao i u drugoj seriji je došlo do “eksplozije“. Kugla je letela do daljine do koje ni jedan Srbin pre njega nikada nije bacio na velikom takmičenju, na daljinu preko koje je bacio samo Dragan Perić pre 21 godine, kugla je letela do neverovatne daljine – 21,51 metar.
Erupcija oduševljenja srpskog tima na tribinama je bila podjednako velika kao i svih atletskih ljubitelja u Srbiji kada su videli kakav je čudesan hitac napravio Armin Sinančević.
Ovaj hitac bi mu u nekom ranijim šampionatima doneo i medalju, ali ovo je najjače takmičenje svih vremena jer se nikada pre u istoriji velikih takmičenja nije dogodilo da svi finalisti u finale uđu tako što nadmaše zadatu normu i da niko ne uđe na osnovu plasmana.
U takvoj jakoj konkurenciji Armin je u finale ušao sa četvrtim rezultatom i u subotu od 19:05 gledaćemo ga u velikom finalu Svetskog prvenstva među 12 najboljih kuglaša na planeti.
Ovo je ogroman uspeh i 12 mesto predstavljalo bi enormni uspeh, ali Armin se neće predavati i pokušaće da sa novim odličnim hicem pokaže da mu je tu mesto i da daljine od preko 21 metra postaju njegova stvarnost.
(Filip Ištvanović)
