Ukoliko izvršilac krivičnog dela iz člana 249. KZ umišljajno zarazi nekog sugrađanina, pa se sugrađanin izleči, zaprećena kazna zatvora za tu radnju će biti do 3 godine. Ukoliko zdravlje sugrađanina bude teško narušeno – biće kažnjen zatvorom od 1 do 8 godina, a ukoliko sugrađanin premine, kazna za izvršioca krivičnog dela će biti u rasponu od 2 do 12 godina. Podsećamo da je poslednjim Izmenama i dopunama Krivičnog zakonika predviđeno da se za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora u trajanju od osam godina ili teža kazna ne može izreći uslovna osuda.
Pored krivičnog dela nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije sa kojim smo se već upoznali, drugo krivično delo koje je proglašenjem epidemije Korona virusa postalo aktuelno je prenošenje zarazne bolesti. Ovo krivično delo određeno je članom 249. Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019 – dalje: KZ). Njega izvršava svako ko ne postupa po propisima, odlukama ili naredbama za suzbijanje ili sprečavanje zaraznih bolesti, pa usled toga dođe do prenošenja zarazne bolesti. Predviđena kazna za izvršenje ovog krivičnog dela je do tri godine zatvora.
Krivično delo se izvršava nepostupanjem po različitim aktima koji su doneti radi neutralisanja zarazne bolesti. Iako se krivično delo može izvršiti i činjenjem – preduzimanjem radnji koje ne treba da se čine u datom trenutku, u pitanju je pravo krivično delo nečinjenja, te se najčešće izvršava nečinjenjem. S obzirom na to da je ovo krivično delo blanketnog karaktera – moramo se upoznati sa aktuelnim opštim i pojedinačnim aktima nadležnih organa kojima se nastoji suzbiti zarazna bolest, da bi mogli da povežemo ponašanje učinioca sa odgovarajućim aktom. Prof. Stojanović napominje da je za izvršenje krivičnog dela neophodno da se radi o zaraznoj bolesti koja se prenosi na ljude. Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti („Sl. glasnik RS“, br. 15/2016) zarazna bolest je definisana kao bolest izazvana specifičnim uzročnim agensom koja nastaje kao posledica prenosa agensa ili njegovih toksičnih produkata sa zaražene osobe ili drugog rezervoara na osetljivog domaćina, bilo direktno sa osobe na osobu ili indirektno preko zagađene hrane, vode, predmeta opšte upotrebe, prelaznog domaćina, vektora ili nežive sredine, te razmenom tečnosti koja je kontaminirana uzročnikom zaraze. Uredbom o Programu zdravstvene zaštite stanovništva od zaraznih bolesti („Sl. glasnik RS“, br. 22/2016) uređeni su program zdravstvene zaštite od zaraznih bolesti, ciljevi, mere zaštite i ostale relevantne komponente od značaja za prenošenje zarazne bolesti.
Krivično delo prenošenje zarazne bolesti je jedno od krivičnih dela u kome se više nego kod drugih uočava težina izreke ignorantia iuris nocet. Razlog je širina dijapazona akata koje treba poznavati da bi se sačuvali od odgovornosti. Osim republičkih propisa poput Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti krivicu povlači i nepoštovanje podzakonskih akata, ali i propisa drugih teritorijalnih zajednica. Akti kojima se suzbija ili sprečava zarazna bolest mogu da se odnose na različite mere – pregledi, dezinsekcije, dezinfekciju, deratizaciju, uklanjanje ljudskih i životinjskih izlučevina, leševa, organa i tkiva, otpadnih voda i drugih otpadnih materija, prevoz, izolacija i lečenje, zdravstveni nadzor i karantin, imunizacija i hemioprofilaksa. Propisi čijim se nepoštovanjem izvršava biće ovog krivičnog dela treba da se odnose na mere za sprečavanje ili suzbijanje opasne zaraze. Zaštita stanovništva od zaraznih bolesti vrši se sprovođenjem opštih, posebnih, vanrednih i drugih mera za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, u skladu sa zakonom. Taksativno nabrojane mere (opšte i posebne) možete pronaći u članovima 15, 16. i 17. predmetnog Zakona.
Da bi postojalo ovo krivično delo potrebno je da se neko zarazio prenošenjem zarazne bolesti. Ovo krivično delo može da se izvrši samo sa umišljajem, odnosno pod uslovom da je okrivljeni svestan da je oboleo od zarazne bolesti i da postupa suprotno navedenim propisima. Nehatno izvršenje krivičnog dela povlači prekršajnu odgovornost. Prof. Lazarević navodi da izvršilac može da bude bilo koje lice, ali da su najčešće izvršioci ovih krivičnih dela lekari, medicinske sestre, odnosno medicinsko osoblje, kao i članovi porodice obolelog. Praksa je vrlo brzo potvrdila navode prof. Lazarevića. Naime, stručnu i širu javnost iznenadila je vest o stomatologu iz Novog Sada koji je danima radio uprkos simptomima korona virusa.
S obzirom na to da je stopa smrtnosti od posledica Korona virusa u porastu, potrebno je ukazati na odredbu člana 259. stav 2. KZ. Predmetna odredba između ostalog predviđa da će ukoliko dođe do nastupanja smrti jednog ili više lica nakon izvršenja krivičnog dela iz člana 249. KZ, učinilac biti kažnjen zatvorskom kaznom od 2 do 12 godina. Blaža kazna – od 1 do 8 godina zatvora (predviđena članom 259. stav 1. KZ) predviđena je za lakše posledice (od nastupanja smrti). Ona će biti izrečena okrivljenom ukoliko žrtvi koju je zarazio bude teško narušeno zdravlje.
Dakle, ukoliko izvršilac krivičnog dela iz člana 249. KZ umišljajno zarazi nekog sugrađanina, pa se sugrađanin izleči, zaprećena kazna zatvora za tu radnju će biti do 3 godine. Ukoliko zdravlje sugrađanina bude teško narušeno – biće kažnjen zatvorom od 1 do 8 godina, a ukoliko sugrađanin premine, kazna za izvršioca krivičnog dela će biti u rasponu od 2 do 12 godina. Podsećamo da je poslednjim Izmenama i dopunama Krivičnog zakonika predviđeno da se za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora u trajanju od osam godina ili teža kazna ne može izreći uslovna osuda.
Odluke nadležnih organa kojima se suzbija epidemija Korona virusa su već obimne i nepregledne, sa tendencijom širenja na sve veće oblasti, te je potrebno svakodnevno pratiti rad nadležnih organa.
Odluka na koju bi građani trebalo da posebno obrate pažnju je Naredba o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 34/2020, 39/2020 i 40/2020). Svakako su građani već upoznati sa zabranom kretanja na javnim mestima. Zabrana se odnosi na kretanje van stanova, prostorija i objekata za stanovanje u stambenim zgradama i izvan domaćinstva (okućnica), i to: licima sa navršenih 65 i više godina života – u naseljenim mestima preko 5.000 stanovnika; licima sa navršenih 70 i više godina života – u naseljenim mestima do 5.000 stanovnika.
Naredbom je zabranjeno svim licima izlazak van stanova, prostorija i objekata za stanovanje u stambenim zgradama i izvan domaćinstva (okućnica), u vremenu od 20 časova (od 22.03.2020. od 17 časova), sa tendencijom da se zabrana kretanja još više ograniči. Predmetne zabrane iz naredbe ne odnose se na: zdravstvene radnike – sa licencom; pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva odbrane, službi bezbednosti i Vojske Srbije, koji su na zadatku ili lica kojima Ministarstvo unutrašnjih poslova izda dozvolu za kretanje. Takođe, zabrana se ne odnosi ni na fizička lica kojima je neodložno potrebna zdravstvena pomoć i najviše dva lica u pratnji tog lica.
Između ostalih, važna je i Uredba o merama za vreme vanrednog stanja („Sl. glasnik RS“, br. 31/2020, 36/2020, 38/2020 i 39/2020). Ministarstvo unutrašnjih poslova, u saglasnosti sa Ministarstvom zdravlja, može privremeno da ograniči ili zabrani kretanje licima na javnim mestima, kao i da naredi pojedinim licima ili grupama lica koja su zaražena ili se sumnja da su zaražena zaraznom bolesti COVID-19 da borave na adresi svog prebivališta, odnosno boravišta, sa obavezom javljanja nadležnoj zdravstvenoj ustanovi. Kršenje ove mere, odnosno napuštanje „karantina“ je jedno od težih krivičnih dela danas, kako sa aspekta krivične odgovornosti (koja postoji za kršenje ove mere i čini biće upravo predmetnog krivičnog dela) tako i sa aspekta ljudskosti. U medijima možete svakodnevno da pročitate o posledicama sa kojima se suočavaju lica koja napuštaju karantin.
Za građane je od značaja pre svega član 4. ove naredbe. Tim članom se zabranjuje sazivanje i održavanje zborova i svih drugih okupljanja građana na otvorenom prostoru. U zatvorenom prostoru zabranjuju se sva okupljanja (sportske, kulturne i druge manifestacije) osim okupljanja koja su od posebnog interesa za rad i funkcionisanje državnih organa i službi, za čije održavanje posebno odobrenje u skladu sa ovom odlukom izdaje ministar unutrašnjih poslova.
Stariji građani su najugroženiji od posledica Korona virusa. Shodno tome vlasti RS su donele Naredbu o zabrani poseta i ograničenju kretanja u objektima ustanova za smeštaj starih lica („Sl. glasnik RS“, br. 28/2020). Pre svega naredbom se zabranjuju građanima posete svim ustanovama socijalne zaštite za smeštaj starih lica, dok se s druge strane korisnicima tih ustanova zabranjuje napuštanje istih. Navedena ograničenja se ne odnose na lica koja pružaju usluge neophodne za funkcionisanje ovih ustanova, a koja nisu zaposlena u tim ustanovama. Njima se dozvoljava boravak i kretanje u objektima tih ustanova isključivo radi obavljanja poslova i radnji kojima se obezbeđuje neprekidnost pružanja usluge smeštaja. Prijem novih korisnika usluge smeštaja u ovim ustanovama dozvoljen je isključivo uz zdravstvenu dokumentaciju kojom se potvrđuje da lice koje se prima u ustanovu nije zaraženo virusom SARS-CoV-2. S tim što će svakom novoprimljenom korisniku usluge smeštaja u ustanovama preventivno da bude određena izolacija u trajanju od 14 dana, u okviru ustanove.
Za vreme epidemije, uprkos zabrani kretanja i potrebi da se što više miruje, rad ne sme da stane. Vlada je zbog toga donela Uredbu o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja („Sl. glasnik RS“, br. 31/2020) kojom je na poseban način uređena organizacija rada poslodavaca na teritoriji Republike Srbije za vreme vanrednog stanja. Za vreme vanrednog stanja poslodavac je dužan da omogući zaposlenima obavljanje poslova van prostorija poslodavca (rad na daljinu i rad od kuće), na svim radnim mestima na kojima je moguće organizovati takav rad u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Ako opštim aktom i ugovorom o radu nije predviđen ovaj način rada poslodavac može rešenjem omogućiti zaposlenom obavljanje poslova van prostorija poslodavca, ukoliko mu to organizacioni uslovi dozvoljavaju. U tom slučaju doneće rešenje, koje mora da sadrži trajanje radnog vremena i način vršenja nadzora nad radom zaposlenog. Važna odredba ove Uredbe odnosi se na obavezu poslodavca da osigura zaštitu i zdravlje zaposlenih, radno angažovanih i stranaka, te da obezbedi sve opšte, posebne i vanredne mere koje se odnose na higijensku sigurnost objekata i lica u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Za zaposlene i radno angažovane, koji su u neposrednom kontaktu sa strankama ili dele radni prostor sa više lica, potrebno je obezbediti dovoljne količine zaštitne opreme u skladu sa posebnim propisima.
Ovo su trenutno najznačajniji akti (posmatrano iz ugla građana) na polju mera za suzbijanje ili sprečavanje epidemije Korona virusa. Međutim, nadležni organi Republike Srbije su osim ovih akata, doneli nekolicinu drugih, takođe važnih akata. S obzirom na to da doneti akti nisu obimni, a da su važni, preporučujemo da se sa istim neposredno upoznate. Kompanija Paragraf redovno prati akte koji se odnose na epidemiju, a sa donetim aktima možete da se upoznate na sledećoj stranici kompanije Paragraf https://www.paragraf.rs/svi-propisi-uputstva-za-sprecavanje-sirenja-korona-virusa-covid-19.html
Nikola Pantelić https://www.paragraf.rs
