Proizvodjači malina i kupina traže da država posreduje u dogovoru sa otkupljivačima oko okvirne cene BEOGRAD, 14. februara 2020. (Beta) – Predsednik Asocijacije proizvodjača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović rekao je danas da to udruženje traži od države da posreduje izmedju proizvodjača i otkupljivača u dogovaranju okvirne cene što hitnije jer žele da znaju uslove na tržištu pre nego što počne sezona obrade tog voća. On je za Betu rekao da je rod u Čileu, koji je medju najvećim svetskim proizvodjačima malina, podbacio do 70 odsto i da je naglo skočila cena smrznute maline na zalihama. “Kilogram klasirane (rolend) smrznute maline košta 250 dinara, a 125 grama u maloprodaji košta od 1,3 do dva evra”, rekao je Radović. Dodao je da su proizvodjači doneli odluku da zatraže pomoć države u posredovanju na sinoćnom Upravnom odboru tog udruženja i da će danas Vladi Srbije i Ministarstvu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo uputiti pismo sa takvim zahtevom. Radović je ocenio da će, zbog prošlogodišnjih vremenskih nepogoda snega, vetra i mraza koji su oštetili stabla malina i kupina, ovogodišnji rod malina biti manji za oko 30 odsto i da će zbog toga ponuda biti manja, a cene više i da ne žele da ih kao do sada otkupljivači ucenjuju. “Kilogram kupina je prošle godine otkupljivan za 30 do 50 dinara, a sada se prodaje po 100 dinara. Na kom se to poslu može ostvariti takva zarada”, rekao je Radović. Istakao je da se prošle godine u rešavanje problema niske otkupne cene malina i kupina uključilo jedino Ministarstvo poljoprivrede, ali ne i Ministarstvo finansija i Ministarstvo trgovine, a da proizvodjači tog voća nisu dobili nikakav odgovor od Komisije za zaštitu konkurencije koja je prošle godine na terenu ispitivala da li ima zloupotrebe dominantnog položaja otkupljivača. On je rekao da ni komisija koju je osnovao Nacionalni savet i koja je trebalo da radi na izradi zaštitne markice o poreklu maline nije uradila ništa za skoro godinu dana, a nema izveštaja ni o tome da li je neko kontrolisao prodavce zaštitnih sredstava i njihove marže, a što su tražili proizvodjači tog voća. “Prošlogodišnji rod maline nije bio veći od 50.000 tona do 60.000 tona, a državni zvaničnici tvrde da se iz Srbije izvezlo oko 100.000 tona, pa mi nije jasno čija je to malina koja izlazi iz Srbije, a nije srpska”, rekao je Radović.
U prodaji je novi broj Agrobiznis magazina!
Godišnje se u Srbiji proizvede 1,5 milijardi litara mleka. Uz državne podsticaje nakon dve decenije više se ne smanjuje broj muznih grla, a stočarima je i dalje najveći problem niska otkupna cena sirovog mleka. U proizvodnji bez i jednog slobodnog dana opstali su uglavnom farmeri sa većim brojem grla. Razgovarali smo sa proizvođačima u zemlji i regionu kao i nadležnim ministrom o aktuelnim problemima i podsticajima za mlečno govedarstvo.
U ovom broju saznajte i kako da orežete višnju i koje su inovacije u prskanju voća. Dugo se smatralo da je tretman bakrom i uljem najbolje rešenje za zimski tretman voćaka, međutim, naučno-inženjerski krugovi su došli do drugačijeg zaključka. Sve veći izazovi u proizvodnji kvalitetnijeg, sa jedne, i jeftinijeg proizvoda, sa druge strane, su nametnuli novo rešenje u ovom pogledu zaštite voćarskih kultura. Šta savetuju stručnjaci donosimo u novom broju.
Neposredno pred izlazak Velike Britanije iz Evropske Unije, posetili smo jednog domaćina koji se bavi uzgojem ovaca i to na jedan poseban način u okviru svoje farme gde ima 180 grla. Ono što je posebno interesantno je da na ovoj farmi retko primenjuju lekove iz klasične veterinarske medicine, već se ovce leče homeopatijom. Za one koji nisu upućeni, homeopatija je vid medicine koji za moto ima „slično se sličnim leči“.
U proteklom periodu održan je niz manifestacija. Događaj svetskog nivoa, AGRO BELGRADE okupio je voćare iz celog regiona. Detaljan izveštaj možete pogledati na stranama koje slede. Izvor: TANJUG
Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina.
Dipl. inž. Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik
