Православни хришћани славе Васкрсење Исуса Христа, празник који симболизује победу живота над смрћу. У свим православним храмовима служе се васкршње литурије. Патријарх Порфирије предводиo je поноћну литургију у Храму Светог Саве.
Васкрс је највећи хришћански празник, јер суштина хришћанског учења означава Христово васкрснуће из мртвих, као победу вере и живота над смрћу.
Суштину и начело хришћанске вере објаснио је Свети апостол Павле, чија је проповед оснажила и усмерила новозаветну веру.
У православним хришћанским црквама се на Васкрс отварају Царске двери на олтару, чиме се симболично указује да је Исус својим васкрсењем победио таму и смрт и отворио рајска врата и пут спасења читавом људском роду.
Према јеванђељима, догађај се збио на гробу Христовом, а радосну вест је женама мироносицама, „Марији Магдалени и другој Марији“, саопштио архангел Гаврило.
„А лице његово бијаше као муња и одјело његово као снег“, записао је јеванђелист Матеј описујући архангела Гаврила који седи на „гробном камену“ и показује прстом на празан гроб.
„Не бојте се ви, јер знам да Исуса распетога тражите. Није овде, јер устаде као што је казао“, записано је у Јеванђељу по Матеју, а слично и у другим јеванђељима, која се завршавају порукама нове вере чију проповед настављају Христови апостоли.
Према одлукама Никејског сабора (325. године), које до данас поштују све православне цркве, Васкрс треба славити у прву недељу пуног месеца после пролећне равнодневице, али обавезно после јеврејске Пасхе.
Према хришћанском предању, Исус је умро у дане Пасхе па се у неким језицима овај назив задржао и за празник његовог васкрсења. Познато је такође да су рођење Исуса Христа, његово страдање и васкресње најавили старозаветни пророци који ће, како проповеда хришћанство, опет доћи да најаве његов други долазак међу људе.
У књизи Откривења Јовановог, којом се завршава Нови завет, ти пророци су Илија и Енок и њихов поновни долазак међу људе и страдање треба да најави нови долазак Христов, коме се надају хришћани.
Симбол обнављања природе и живота
Васкрс је, дакле, покретан празник, који се одређује према природном календару и увек се везује за недељу са одступањем од 35 дана – од 4. априла до 8. маја.
Васкршње славље је за вернике крај Великог поста, а први мрсни залогаји су васкршња јаја која се, према древном обичају, фарбају у црвено као симбол проливене крви Христове.
Према предању, прва јаја је цару Тиберију поклонила Марија Магдалена, која је у Рим дошла са поруком о васкрсењу.
Јаје је симбол обнављања природе и живота и као што бадњак горећи на огњишту даје посебну чар божићној ноћи, тако исто васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и за оне који га примају.
Верници, по устаљеној традицији, васкршња јаја боје на Велики петак, када се, иначе, ништа друго не ради, већ су наше мисли упућене на догађај Христовог невиног страдања и понижења, од људи, на Голготи и Јерусалиму.
Прво обојено јаје, оставља се на страну до идућег Васкрса и зове „чуваркућа“.
На православним васкршњим иконама и фрескама слика се архангел Гаврило на гробном камену, а најлепша представа сачувана је у манастиру Милешеви крај Пријепоља, задужбини српског краља Владислава из 1234. године, која је проглашена за слику претходног миленијума.
Хришћани Васкрс славе три дана, па су у календару СПЦ црвеним словом обележени Васкршњи понедељак и Васкршњи уторак.
У СПЦ православни верници размењују поздраве – Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!
Извор: РТС
