Тим поводом Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит милешевски г. Атанасије служио је у Вазнесењском храму манастира Милешеве са Епископом моравичким г. Тихоном, изаслаником Патријарха српског г. Порфирија, и у молитвеном присуству умировљеног Епископа милешевског г. Филарета, Свету архијерејску Литургију. Саслуживали су протојереј ставрофор Никола Перковић, свештеник Синиша Глишић и ђакон Будимир Кокотовић, службеници при Патријаршији СПЦ у Београду, и протођакон Иван Савић. Милешевске монахиње са игуманијом Аквилином одговарале су на прозбе и јектеније.
Високопреосвећени Митрополит Атанасије је у пастирској беседи, рекао: – Имамо намеру да ове године шире обухватимо прослављање Вазнесења Господњега, и нашега вазнесења у Господу нашем.
– Неко је једном поставио питање како можемо славити кад ми волимо Господа нашега а Он се узноси од нас. По некој људској логици требало би очекивати да будемо тужнији. И заиста, Апостоли јесу постали тужнији када се Господ вазнео од њих. Међутим, када сагледамо шире садржај тог празновања видећемо да заиста имамо много разлога да будемо радосни. Јер, ми празнујемо успех човека, успех људске природе.
– Људи јако тешко сагледавају оно што је вечно и небеско, а у Вазнесењу, у празнику Вазнесења, имамо проширење човекове визије живота, проширење садржаја живота. Живот постаје испуњен Вечношћу и Небом. Господ Христос не само да је победио смрт него је раширио те могућности за човека, да човек, који је у Њему, у Христу, такође у том заједништву постаје грађанин Царства Небескога, житељ вечног Небеског Живота.
– Славимо то човеково постајање јачим него што је био, способним да види, способним да осети, способним да загрли другу личност, другог човека. Способним да не живи само за себе него и за друге. Да буде свестан да још неко постоји поред њега и да воли тога што је поред њега, и да га загрли. То је празник Вазнесења. Вазнесења онога што је људско у Небеске висине.
– Наш Свети отац Сава, први Архиепископ и Просветитељ српски, наш небески покровитељ, одавде из свог милешевског Вазнесењског храма, својом левом руком, својим моштима, које су по Божијем промислу преживеле и доживеле до нашег времена, иде да загрли српски престони Београд, указао је Митрополит Атанасије честитајући свима учешће у Божанској Литургији.
Затим је служен молебан Светом Сави и потом је све припремљено за безбедан пут Светог Саве до Београда и назад до Милешеве.
Високопреосвећени Митрополит Атанасије ће сутра, заједно са Патријархом српским Порфиријем и више Епископа и свештенослужитеља учествовати, најпре у Божанској Литургији на празник Спасовдан, а потом и у свечаној Литији проносећи руку Светог Саве, како би сви који је буду сретали могли примити благослов од ње. И након завршених Спасовданских свечаности у Београду владика ће се са Савином руком вратити у Савину Милешеву да одатле, као и до сада, шири љубав, мир и доброту целом српском роду.
Добро нам дошао, Свети оче Саво, почетку свих наших почетака и путовођо наш ка Царству Божјем
Рука која више од осам векова благосиља и грли српски народ, а која је једини део моштију Светог Саве преостао код нас после њиховог спаљивања на Врачару кобног 27. априла 1594. године, стигла је данас у поподневним часовима из манастира Милешеве у престони Београд.
Бесцен благо нашег рода и Свете Цркве Христове, у чијој свештеној пратњи су били Високопреосвећени Митрополит милешевски г. Атанасије и Преосвећени Епископ моравички г. Тихон, изасланик Патријарха српског, у порти Вазенесењског храма свечано су дочекали Светејши Патријарх г. Порфирије заједно са преосвећеним викарним епископима новобрдским Иларионом, липљанским Доситејем и топличким Петром, као и са стотинама богољубивих душа које су у дугачкој колони стрпљиво чекале да се поклоне моштима најдивнијег изданка српског рода – светитеља Саве. Празничним вечерњим богослужењем је началствовао Преосвећени Епископ топлички г. Петар.
Дирљиво поздравно слово упутио је старешина Вазнесењског храма, Епископ липљански г. Доситеј:
Ваша Светости, Ваша Високопреосвештенства, Ваша Преосвештенства, часни оци, браћо и сестре, драги Београђани, наши свечари, сабрали смо се под сводове овог Световазнесењског храма да прославимо славу Богородичиног Белог Града. Данашње славље је посебно, јер нас походи посебан гост, гост који је и домаћин, јер је он себе усадио у Светосавску Цркву, у Виноград Христов засађен у роду српском. Свети Сава, духовни отац, долази деци својој да нас и данас као некада у Дому Спасовом, у светој Жичи, поучи о Правој вери, да нас утеши и благослови. Свети отац наш Сава долази нам из свете лавре милешевске, задужбине његовог синовца краља Владислава, у којој су његове свете мошти почивале од 1237. године када су пренете из Трнова, па све до 1594. године када су их Турци однели и спалили на Врачару. Но, човекољубиви Господ није дозволио да целе нетљене мошти прогута огањ и да српски народ заувек буде лишен физичког присуства свог духовног оца и првог Архиепископа српског.
Неизрецивом милошћу Божјом део светих и целебних моштију Савиних, његову руку, сачували су милешевски монаси и она данас долази у српску престоницу да нас све благослови. Има ли, браћо и сестре, већег благослова за нас него да савијемо своје вратове и приклонимо главе пред овом руком Светог оца нашег Саве? Пред светом руком која је рукополагала прве српске епископе и која је положила краљевски венац на главу Првовенчаног краља!
Мошти светитеља сведоче, пре свега, силу Васкрсења Христовог. Светитељи, током овоземаљског живота својим непрестаним трудом и подвигом испунивши јеванђељске заповести, показали су се, по речима Светог апостола Павла, као савршени „храмови Духа Светога“. Зато у светим моштима, у обоженој људској плоти, и пребива сила Божја. Кроз свете врлине, водећи тешку и сурову борбу са старим човеком у себи, са сваких грехом и пороком, светитељи су се удостојили да се у њих усели свеосвећујућа благодат Божја и да још пре Суда Божјег и општег Васкрсења преко својих нетрулежних тела засијају славом и силом Васкрсења.
Свети отац Сава оврлинивши себе, охристовивши себе, још за живота је окусио тајну Васкрсења. Зато је још док је земљом ходио, силом Божјом која је у њему пребивала из мртвих васкрсавао, а по свом престављењу не престаје да буди из греховног сна, да уздиже ка врлини и васкрсава народ српски. И данас долази у овај град да би сутра, на празник Вазнесења Господњег, опет позвао Србе на правоверје, да се чврсто држимо православне вере наших Отаца, али и на правоживље, да живимо православно и врлински, онако како су живели и наши свети преци.
Драга браћо и сестре, као истинска деца Светог Саве потрудимо се да живимо и деламо светосавски, да будемо на путу Христовом, на путу истине и правде, не би ли се и на нашем покољењу испуниле оне речи Светог владике Николаја којима завршава своју Небеску Литургију:
А Цар Славе седи на престолу,
док са земље грми ка олуја,
то Србија кличе АЛИЛУЈА!
Благо мајци која Саву роди
и Србима док их Сава води.
Добро нам дошао, Свети оче наш Саво, почетку свих наших почетака и путовођо наш ка Царству Божјем. Где год да се осврнемо и да погледамо тебе сусрећемо, у Хиландару, у Студеници, у Жичи, у Милешеви и у свакој српској школи и у учионици са зидова нам светли твој христолики лик. Чврсто нас држи овом својом светом руком која стоји пред нама и приведи нас Христу Спаситељу да заједно са тобом славимо Бога нашег, Пресвету Тројицу, Оца и Сна и Светог Духа, у векове векова. Амин.
Извор: Информативна служба СПЦ
