“Cena maline od 150 dinara je sramna”, izjavio je za RTV Lav plus predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović i naveo da je ovogodišnja cena koštanja “crvenog zlata” 1,45 evra. Smatra da je berbu nemoguće obustaviti i ističe da će proizvođači blokirati otkupna mesta i hladnjače ukoliko se u narednim danima ne uredi tržište. Podsetimo, pre nekoliko dana predsednik Saveza udruženja “Srpska malina” Milan Đukić najavio je obustavu berbe, ako se ne ispoštuje sa hladnjačarima u junu dogovorenih 150 dinara.
I dok iz različitih udruženja malinara stižu oprečni stavovi o ovogodišnjoj ceni “crvenog zlata” i načinu borbe za bolje tržišne uslove, od pretnje obustave berbe do blokade otkupnih mesta i hladnjača, proizvođači se suočavaju i sa umanjenim rodom i lošijim kvalitetom pre svega zbog nepovoljnih vremenskih uslova. To potvrđuje i Sredoje Crnković, koji malinu uzgaja na površini od oko dva hektara u selu Stupčevići u Arilju. Ove godine će imati oko 30 odsto manji rod, ali ipak najveći problem je niska otkupna cena.
„Malinu predajemo u jednoj obližnjoj hladnjači i otkupna cena je 140 dinara. Nismo zadovoljni sa tom cenom, to je ispod očekivane granice. Naša realna cena, proizvođačka, je 200 dinara da bi mogli da se uklopimo u troškove, rad i zaradu“, izjavio je Sredoje Crnković za Multimedijalnu agenciju (MNA).
Većina udruženja proizvođača maline se slaže da bi cena od najmanje 170 do 175 dinara, po kilogramu, bila optimalna i da bi u tom slučaju mogli da zarade. U Asocijaciji malinara Srbije izračunali su da je cena koštanja 1,45 evra i da je sve niže od toga neprihvatljivo.
“Nas cena od 150 dinara ne interesuje, jer je to sramna cena s obzirom šta se dešava na terenu, toplotni udari, vremenske nepogode, umanjenje roda. Cena koja je normalna, akontna je 1,45 evra odnosno 174, 175 dinara, a zatim se očekuje trend rasta u zavisnosti od ponude i potražnje. Cena koštanja za kilogram maline je 140 dinara. Kad dodate PDV od 8% to je 164 dinara, kad dodate prevoz od minimun četiri, pet dinara to je 169 dinara i kad dodate pet dinara minimalne zarade, nismo rekli 500 dinara, to je nešto što je optimalno”, objasnio je za RTV Lav plus predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović.
Iz Saveza udruženja “Srpska malina”, ranije su saopštili da hladnjačari ne poštuju dogovor iz juna ove godine o početnoj otkupnoj ceni ne manjoj od 150 dinara.
„Ukoliko svih hladnjačari ne budu izašli sa 150 dinara kako je dogovoreno, 7. i 8. jula ćemo obustaviti berbu maline. Verovatno će se pridružiti i sva ostala udruženja, jer mi nemamo šta da razgovaramo, šta da se dogovaramo i šta više da čekamo. Kada budu uzeli malinu i stavili u hladnjaču neće nas niko ništa pitati, to će biti završeno i mi ćemo ostati isto kao svake godine kratkih rukava“, izjavio je za MNA predsednik Upravnog odbora Saveza udruženja “Srpska malina” Milan Đukić.
“Ovde nema obustave, ljudi mora da beru. Za sedam dana ne budu li radile institucije svoj posao mi ćemo blokirati, kao što smo najavili pre mesec dana, sva otkupna mesta i sve hladnjače. Videćemo šta će se dešavati u narednom periodu”, naveo je Radović za RTV Lav plus.
Dok traje borba oko otkupne cene maline, država je već osnovala tim u sklopu poljoprivredne inspekcije koji na terenu kontroliše kvalitet maline i rad otkupnih stanica. Vanredna kontrola, kako nam je rekao Dobrivoje Radović iz Asocijacije malinara Srbije počela je sinoć i na području Moravičkog i Zlatiborskog okruga, a cilj je da se kaže “uredi tržište”.
“Od sinoć je je krenulo uređenje tržišta. Šta to znači? Znači da ne bude monopola, dogovora, mešetarenja, plaćanja prevoza otkupljivačima, podotkupljivačima….Sve se praktično oduzima zarađene neto ili bruto cene poljoprivrednog proizvođača. Akcija će trajati do normalizacije tržišta na terenu. Videli ste da je ogroman odjek bio na Jugu Srbije. Dole se kupovali malinu od poljoprivrednih proizvođača bez otkupnih listova, bez istaknutih cena, a cene su se kretale u Surdulici, Vladičinom Hanu, Vranju do 120 dinara. Sada je to od 140 do 160 dinara”, naveo je Radović u izjavi za RTV Lav plus.
Podsetimo, procenjuje se da je u odnosu na prošlu, ove godine rod maline u Srbiji prepolovljen, a procene su da će biti manji i za 70 odsto. Uzrok tome nisu samo nepovoljni vremenski uslovi već i pojava sušenja maline zbog sadnog materijal sumnjivog kvaliteta. Probelmom bolesti maline bavi se i Radna grupa koju je formirala Vlada Srbije.
Malinari iz ariljskog kraja prete da će obustaviti berbu „crvenog zlata“, ukoliko hladnjačari ne počnu da isplaćuju dogovorenu cenu. U udruženjima kažu da hladnjačari za kilogram maline plaćaju 140 dinara, umesto dogovorenih 150. I pored više pokušaja, hladnjačari nisu želeli da daju izjave na ovu temu.
Berba maline u okolini Arilja i Požege, ovih dana je u punom jeku, a armija nadničara iz svih krajeva Srbije pohodi zasade „crvenog zlata“. Dvadesetak radnika iz Kostolca, već desetak dana bere malinu u ariljskom selu Stupčevići.
„Radni kad počinje u 06:00 ujutru i traje do 07:00 uveče. Imamo pauzu, dobro nam je ovde, predoćište je dobro, gazda je odličan“, priča Mustafa Dalipi.
„Dobri su uslovi, dobar je gazda . Mislim da je on zadovoljan sa nama, jer smo i mi zadovoljni sa njim“, rekla je Mirsada Desta.
Sredoje Crnković, koji malinu uzgaja na površini od oko dva hektara, ove godine će ubrati za oko 30 odsto manje roda. Ističe da je do manjeg roda došlo zbog nepovoljnih vremenskih uslova, ali isto tako i kvalitet je znatno lošiji. Ipak, najveći problem i ove godije je niska otkupna cena.
„Malinu predajemo u jednoj obližnjoj hladnjači i otkupna cena je 140 dinara. Nismo zadovoljni sa tom cenom, to je ispod očekivane granice. Naša realna cena, proizvođačka, je 200 dinara da bi mogli da se uklopimo u troškove, rad i zaradu“, rekao je malinar iz Stupčevića, Sredoje Crnković.
Većina udruženja proizvođača slaže se da bi cena od najmanje 170 do 175 dinara, po kilogramu, bila optimalna i da bi u tom slučaju i oni mogli da zarade.
„Ukoliko svih hladnjačari ne budu izašli sa 150 dinara kako je dogovoreno, 07. i 08. jula ćemo obustaviti berbu maline. Verovatno će se pridružiti i sva ostala udruženja, jer mi nemamo šta da razgovaramo, šta da se dogovaramo i šta više da čekamo. Kada budu uzeli malinu i stavili u hladnjaču neće nas niko ništa pitati, to će biti završeno i mi ćemo ostati isto kao svake godine kratkih rukava“, izjavio je predsednik Upravnog odbora udruženja Savez srpske maline, Milan Đukić.
Pre dve godine u Srbiji je proizvedeno između 60.000 i 70.000 tona maline. Analitika je pokazala da je 2018. nabrano od 48.000 do 56.000 tona maline, a podaci Privredne komore Srbije govore da je to 100.000 tona, što je zapravo rod s uvezenom malinom.
Prijepolje INFO / info PRES