Pulmolog Lukić objašnjava šta da radite ako zapatite Covid upalu pluća: “Ne treba gubiti glavu”

Osim što srpski protokol za lečenje Covid-19 eksplicitno kaže da za blage oblike bolesti, bez upale pluća, ne treba davati antibiotik, isto kaže i da bi svi pacijenti kod kojih je registrovana upala morali da budu hospitalizovani, što u predstojećim danima verovatno neće biti slučaj.

Ovde ću pokušati da vam približim tu Covid upalu pluća kako bi se smanjio nivo straha kod ljudi koji će ostati da je leče kod kuće, i pomoći im da je isprate adekvatno, koliko je to već moguće u kućnim uslovima.   Ono što prvo treba reći je da ne postoji lek koji je može sprečiti.   Dakle kada se Covid upala pluća javi kod nekoga treba da zna da ništa nije moglo da je spreči. Zašto se kod nekoga javi, a kod nekoga ne, to još uvek ne znamo, i ne možemo unapred da predvidimo. Svako ko se zarazi SARS-CoV-2 virusom ulazi u tu svojevrsnu lutriju – pneumonija ili ne.   Većina ljudi koji dobiju Covid će proći bez upale pluća. Isto tako i većina sa upalom pluća će proći bez komplikacija. I isto kao što ne možemo da znamo kod koga će se razviti upala a kod koga ne, ne možemo da pretpostavimo ni da li će doći do komplikacija, ako dođe do upale pluća.   To je razlog zbog koga bi svaki pacijent sa upalom pluća trebalo da bude hospitalizovan, da bi se pratio razvoj mogućih komplikacija. Po protokolu više puta dnevno se prate vitalni parametri i opšte stanje kako bi se odmah reagovalo u slučaju pogoršanja (i dalje bez antibiotika).   E sad, šta se dešava kod upale pluća – dolazi do zahvatanja plućnog tkiva, i to ne samo virusom, nego i od strane ćelija našeg imunog sistema. Pluća su organ koji, da to tako kažem, može enormno da poveća svoj “rad”, ako za tim postoji potreba. Tako je i kod upale pluća.   Mnogi ljudi žive decenijama sa samo jednim plućnim krilom. Kod upale pluća ako je zahvaćeno recimo manje od 50 odsto pluća, ostatak koji je zdrav će preuzeti funkciju i često oboleli neće ni primetiti da nešto nije u redu. To se dešava kod asimptomatskih pacijenata.    Ukoliko se progresija bolesti zaustavi na tom nivou, ili čak i na nivou gde pacijent ima blažu simptomatologiju (npr. brže se zamori u naporu), to apsolutno nije stvar za zabrinjavanje. Problem nastaje u onom momentu kada zdravi deo pluća ne može da kompenzuje celokupni “rad”.   U tom momentu je potrebno pomoći plućima u njihovom “radu”, a prva mera je nadoknada kiseonika, i to pacijent sam ne može da izvede u kućnim uslovima. Ukoliko pluća ne dostavljaju dovoljno kiseonika u krv to onda rapidno pogoršava i opšte stanje nekoga ko nema hroničnih bolesti.  

  Za pacijente koji imaju hronične bolesti manjak kiseonika u krvi vrlo verovatno, pored dodatnog pogoršanja Covid-a, vodi i u pogoršanje tih hroničnih bolesti, što na još jednom nivou komplikuje situaciju, i vodi ka neželjenom ishodu bolesti.   E sad najvažnije – kako prepoznati da je funkcija pluća postala neadekvatna? Najbolje bi bilo ako možete da nabavite pulsni oksimetar, koji meri saturaciju kiseonika na periferiji. Iako su ti aparati često nepouzdani (recimo ne rade na hladnim prstima) ipak mogu da pomognu.   Rezultati koje oksimetri pokazuju često veoma osciliraju, pa čas pokažu 97 odsto, čas padnu na 94 odsto i to nije zabrinjavajuće. Za brigu je ako je non-stop ispod 94 procenta uz uslov da je prethodno u toku dana, ili dan ranije, bio preko 95-96 odsto jer neko, na primer, zbog hronične bolesti stalno ima 90 odsto.   Ako nemate oksimetar, znaci pada nivoa kiseonika u krvi su sledeći: glavobolja, bledo-plava prebojenost kože i sluzokoža (najpre prstiju i usana), ubrzano disanje, ubrzani rad srca, pad arterijskog pritiska, anksioznost, uznemirenost, konfuzija, gubitak snage pri najmanjem naporu.   Naravno, ne treba paničiti ako se javi jedan od ovih znakova pošto su oni nespecifični, i često mogu biti i posledica straha – psihosomatika. Ali ako se javi više njih zajedno, to je onda signal da pluća popuštaju i da je organizmu potreban dodatak kiseonika.   Ako vas pošalju na kućno lečenje sa Covid upalom pluća ne treba gubiti glavu. Najvažnije je, kao i kod svake virusne infekcije, da mirujete što je više moguće, i da svu energiju ostavite organizmu za borbu sa virusom. Uzimajte lekove koje vam je dao lekar, uzimajte tečnost.   Uzimajte dovoljno hrane, opustite se maksimalno, ako vam posao dozvoljava da radite od kuće – nemojte. Svaki stres, pa i najmanji, može da pogorša bolest. Pustite omiljene filmove i serije, slušajte muziku u kojoj uživate. I nemojte ceo dan misliti o bolesti i mogućem pogoršanju.   Najbolje bi bilo da kao što se radi i u bolnici, odredite 3-4 termina u danu kada ćete uraditi evaluaciju znakova i simptoma. Zapišite ih da biste mogli da uporedite, vodite evidenciju. Van toga se bavite opuštajućim stvarima jer to je zapravo najbolja terapija virusne infekcije.  
Foto: Pexel/ Polina Tankilevitch  

Unapred isplanirajte šta ćete raditi u slučaju da dođe do pojave znakova koji ukazuju na pogoršanje. Sigurno će vam lekar reći gde da se javite u tom slučaju, vi samo pripremite sve unapred da ne biste to radili u brzini jer to može dodatno pogoršati celokupnu situaciju.   Kod većine Covid pacijenata sa upalom pluća, bolest će proći bez komplikacija. Ono što je važno je da nakon završenog lečenja još minimum 15 dana provedete u mirovanju i blagim fizičkim aktivnostima, i da se obavezno javite na zakazanu kontrolu, kako vam je već isplanira lekar.   Covid je bolest koja je jedinstvena po mnogo čemu, pa i po tom periodu oporavka, o kome i dalje ne znamo puno, ali znamo da se može javiti prolongirana simptomatologija bolesti koja traje nedeljama čak iako virusa odavno nema u organizmu. I zato ozbiljno shvatite i taj oporavak.   NAPOMENA: Ukoliko vam je vaš lekar propisao antibiotik vi ga obavezno uzmite. Ja sam ovde govorio u načelu, o protokolu lečenja Covid. Vaš lekar je taj koji vas leči, ne protokol, i on snosi odgovornost za lečenje – ne protokol.

Autor: Srđan Lukić