Половина Срба словенског порекла, а сваки десети – Герман .У Пријепољу је највише викинга

Руководилац Српског ДНК пројекта Милан Рајевац каже да 50 одсто Срба има словенско порекло, док је у другој половини највише оних с генима староседелаца Балкана. Додаје да су се у генетски код Срба „уписали“ и Германи, али и народи са Кавказа и Блиског истока.

У бази Српског ДНК пројекта, који је пре седам година покренуло Друштво српских родословаца „Порекло“, а који се спроводи у сарадњи с Центром за форензичку и примењену молекуларну генетику Биолошког факултета у Београду, налази се више од 4.500 података тестираних Срба из свих крајева бивше Југославије, а који показују да је половина Срба по мушкој линији словенског порекла.

Половина Срба по мушкој линији је словенског порекла

Половина Срба по мушкој линији је словенског порекла

„Реч је о две основне хаплогрупе I 2а и R 1а, док је у другој половини највише оних који имају балканско староседелачко, односно прасловенско порекло“, каже Рајевац за Танјуг.

ДНК истраживања су показала да је генетички код Срба, као и свих других народа, шаролик и комбинован и од гена Германа, Келта, али и народа са Кавказа и Блиског истока.

У Пријепољу је највише викинга 

„Хаплогрупа I 1, која се везује за германске народе, присутна је код скоро девет процената становништва, тако да сваки десети или једанаести Србин има германско порекло“, објашњава Рајевац честе медијске наслове да је сваки десети Србин – викинг.

У генетском запису Срба појављују се и хаплогрупе за које се претпоставља да су повезане с Келтима

У генетском запису Срба појављују се и хаплогрупе за које се претпоставља да су повезане с Келтима

„То може да се каже за Пријепоље и околину, где је највише оних који имају порекло од викинга, тамо их је више од 20 процената. Разлог је хаплогрупа R 1а, иначе карактеристична за племе Дробњака, једно од најраширенијих у српском народу“, рекао је Рајевац.

Додао је да се у генетском запису Срба појављују и хаплогрупе за које се претпоставља да су повезане с Келтима, а са таквим пореклом је око пет-шест одсто Срба.

Заблуда је да су српски гени помешани са турским 

Како каже, Србија има највећу базу тестираних од свих европских народа, а која, тврди Рајевац, представља релевантан узорак за анализу порекла српског народа.

Напомиње и да је заблуда да су гени Срба помешани с генима Турака и тврди да се у досадашњем испитивању није појавила хаплогрупа карактеристична за турске и централноазијске народе.

„Могуће је да постоји одређени проценат хаплогрупа које су Турци пренели на Балкан, али то није утврђено. Чак и код Бошњака је незнатан генетски уплив Турака“, наводи Рајевац.

Додаје да Срби, Црногорци, Бошњаци и Хрвати имају врло сличну генетику и да су I 2а и I 1а најбројније хаплогрупе код свих тих народа.

Према његовим речима, током претходних седам година, дошло се до низа занимљивих података на основу резултата тестираних и њихових сродника, па су тако откривене родбинске везе двојице познатих песника, Милутина Бојића и Милана Ракића.

„Показало се да су њих двојица имали заједничког претка. Истраживања, рецимо, указују и да би династије Карађорђевић и Обреновић могле да припадају истој грани“, наводи Рајевац.

Најпоузданије испитивање порекла омогућава Y хромозом

Истраживање у оквиру Српског ДНК пројекта спроводи се тестирањем Y-ДНК хромозома код мушкараца, јер се, објашњава Рајевац, тестира само Y хромозом преко којег се најпоузданије испитује порекло, чак до неколико хиљада година уназад.

Истраживање у оквиру Српског ДНК пројекта спроводи се тестирањем Y-ДНК хромозома

Истраживање у оквиру Српског ДНК пројекта спроводи се тестирањем Y-ДНК хромозома

Како је појаснио, Y хромозом је порознији од X хромозома и мутира на сваких пет-шест генерација због чега су разлике између мушкараца драстичније, док су промене X хромозома веома ретке и зато није захвалан за такву врсту тестирања.

Напомиње да је могуће тестирати и X хромозом, али да се на основу њега не могу донети посебни закључци, док су Y хромозоми због мутација разноврснији и погоднији за прецизније утврђивање порекла.

http://www.rts.rs

Оставите одговор