U ovom manastiru, osim pravoslavaca, pomoć traže i muslimani. Zbog mnogih isceliteljskih čuda koja su se u njemu dogodila mnogi ga nazivaju srbijanskim Ostrogom.
Manastir Kumanica, nalazi se na samoj granici Srbije i Crne Gore, a sem čuda koja se u njemu događaju svakodnevno, manastir ima i prilično intrigantunu istoriju.
LEGENDA O NASTANKU MANASTIRA KUMANICA
Priča se da je srpski velmoža, koji je bežao od Turaka, svoju bogatu imovinu je istavimo kumovima, koji su kasnije sagradili manastir Kumanicu. Druga legenda vezana je za Svetog Grigorija, koji je svetinju podigao početkom 14. veka, a čije mošti i dan danas počivaju u manastiru Kumanici.
Za njega se veruje da je bio srpski prosvetitelj i arhiepiskop, ali i da je pripadao lozi Nemanjića. Ono što je jedino poznato jeste da je čuveni srpski arhitekta, Aleksandar Deroko 1926. godine napravio prvi nacrt crkve koju je zatekao u ruševinama, a nakon nekoliko godina ga je dopunio Đorđe Bošković, prema kome je crkva nastala između 16. i 17. veka.
Prema priči naroda, koja se vekovima prenosi s kolena na koleno, u ovom manastiru navodno počivaju mošti Svetog Save, mada ovaj podatak nikada nije zvanično potvrđen.
Oni veruju i da se u Beogradu na Vračaru nalaze mošti nekog drugog sveca. Najintrigantnije priče vezane za ovaj manastir su, naravno, isceliteljske moći, a o njima nam je pričala Tanja, koja je nedavno posetila ovo sveto mesto.
NEPOKRETNA PRENOĆILA U MANASTIRU, UJUTRU PROHODALA
– Reč je o mladoj devojci, muslimanske veroispovesti iz Bijelog Polja. Bila je paralizovana i nju je rodbina donela na nosilima. Prvo je prenoćila na zidnim ruševinama hrama, a ujutru kada se probudila, tri sveštenika su joj pročitala molitvu i namazala je osveštanim uljem. Nakon toga, ona se pridigla na noge – priča Tanja, i potvrđuje da se osim “Pomozi Bože”, u ovom manastiru često čuje i “Inšalah”.
Čudotvorno ozdravljenje malog Radeta (6)
Osim ove priče, postoji i jedna o pastiru Radetu Ljuiću iz Grančareva, koji se razboleo sa šest godina, kada je čuvao ovce. Bolest je bila toliko ozbiljna da su lekari jedino rešenje videli u amputiranju noge.
Međutim, njegova majka je preko komšija čula za čudotvoran manastir i odlučila da ga odvede tamo, gde je proveo nekoliko dana, a zatim potpuno ozdravio. Sledeći put kada je otišao kod lekara na kontrolu, lekari nisu mogli da veruju da je on potpuno zdrav.
Ko nema decu, ovde dolazi da moli Boga za potomstvo
Međutim, ovde nije kraj pričama o čudotvornim delima ovog manastira. Mnogi parovi, koji imaju problem sa plodnošću, kada prođe post, dolaze u Kumanicu, gde im se čitaju molitve. Ono što je interesantno, svaki par nakon iščitanih molitvi je posle skoro devet meseci dobio bebu.
Priča o Milanu, koji je baš tu progledao nad Svetim pismom
Kako je Tanji ispričala monahinja, priča o izvesnom Milanu Šebeku je nesvakidašnja. On je već uveliko zagazio u devetu deceniju života, i pored toga što mu je kuća od manastira udaljena tri sata, a do nje se dolazi kroz strme litice i kozje staze, on nije želeo da propusti, a da nedeljom ili kada je neki praznik ne dođe do Kumanice i zahvali se Bogu.
– Prema njenoj priči, kada je bio tek na početku dvadesetih godina, potpuno je oslepeo i imao neizdržive bolove. Nijedan lekar nije mogao da mu pomogne, a zbog jačine bolova, u jednom momentu je poželeo da izvrši samoubistvo. U poslednjem momentu ga je sprečio komšija koji ga je odveo u manastir – priča Tanja, pa dodaje:
Kažu da mu je sveštenik iščitao molitvu, stavio mu knjigu u ruke i zatražio da nešto pročita. Na njegovu konstataciju da ne vidi, on mu je samo odgovorio: “Videćeš, Milane”.
I tako i bi. Milan je progledao. Čudima nikad kraja. Manastir Kumanica trebalo je da bude srušen u vreme kada se gradila pruga Beograd-Bar. Međutim, zbog legendarnih priča o njemu i pobuni vernika, kako pravoslavnih tako i muslimanskih, nisu ga dirali, pa tako danas pruga prolazi pored njega.
Ono što je jedino poznato jeste da je čuveni srpski arhitekta, Aleksandar Deroko 1926. godine napravio prvi nacrt crkve koju je zatekao u ruševinama, a nakon nekoliko godina ga je dopunio Đorđe Bošković, prema kome je crkva nastala između 16. i 17. veka.
Vratimo se na zanimljivosti vezane za manastir Kumanica. Prema priči naroda, koja se vekovima prenosi s kolena na koleno, u ovom manastiru navodno počivaju mošti Svetog Save, mada ovaj podatak nikada nije zvanično potvrđen. Oni veruju i da se u Beogradu na Vračaru nalaze mošti nekog drugog sveca.
Najintrigantnije priče vezane za ovaj manastir su, naravno, isceliteljske moći, a o njima nam je pričala Tanja, koja je nedavno posetila ovo sveto mesto.
– Kumanica je veoma mali manastir, ali se u njemu oseti potpuni mir. Mir koji ne može da se opiše rečima. Nekoliko puta sam ga posetila, i osećaj je uvek isti – kaže nam Tanja, koja nam je prenela priče o isceljenju, a koje joj je ispričala monahinja iz ovog manastira.
Postoji nekoliko priča, a počele su kada je jedna devojka, koja je bila nepokretna, prenoćila u manastiru. Sutradan je usledilo čudo – ona je prohodala!
– Reč je o mladoj devojci, muslimanske veroispovesti iz Bijelog Polja. Bila je paralizovana i nju je rodbina donela na nosilima. Prvo je prenoćila na zidnim ruševinama hrama, a ujutru kada se probudila, tri sveštenika su joj pročitala molitvu i namazala je osveštanim uljem. Nakon toga, ona se pridigla na noge – priča nam Tanja, i potvrđuje da se osim „Pomozi Bože“, u ovom manastiru često čuje i „Inšalah“.
Osim ove priče, postoji i jedna o pastiru Radetu Ljuiću iz Grančareva, koji se razboleo sa šest godina, kada je čuvao ovce. Bolest je bila toliko ozbiljna da su lekari jedino rešenje videli u amputiranju noge. Međutim, njegova majka je preko komšija čula za čudotvoran manastir i odlučila da ga odvede tamo, gde je proveo nekoliko dana, a zatim potpuno ozdravio.
Sledeći put kada je otišao kod lekara na kontrolu, lekari nisu mogli da veruju da je on potpuno zdrav.
Međutim, ovde nije kraj pričama o čudotvornim delima ovog manastira. Mnogi parovi, koji imaju problem sa plodnošću, kada prođe post, dolaze u Kumanicu, gde im se čitaju molitve. Ono što je interesantno, svaki par nakon iščitanih molitvi je posle skoro devet meseci dobio bebu.
Kako je Tanji ispričala monahinja, priča o izvesnom Milanu Šebeku je nesvakidašnja. On je već uveliko zagazio u devetu deceniju života, i pored toga što mu je kuća od manastira udaljena tri sata, a do nje se dolazi kroz strme litice i kozje staze, on nije želeo da propusti, a da nedeljom ili kada je neki praznik ne dođe do Kumanice i zahvali se Bogu.
– Prema njenoj priči, kada je bio tek na početku dvadesetih godina, potpuno je oslepeo i imao neizdržive bolove. Nijedan lekar nije mogao da mu pomogne, a zbog jačine bolova, u jednom momentu je poželeo da izvrši samoubistvo. U poslednjem momentu ga je sprečio komšija koji ga je odveo u manastir – priča Tanja, pa dodaje:
– Kažu da mu je sveštenik iščitao molitvu, stavio mu knjigu u ruke i zatražio da nešto pročita. Na njegovu konstataciju da ne vidi, on mu je samo odgovorio: „Videćeš, Milane“. I tako i bi. Milan je progledao.
Čudima nikad kraja, ali mi ovde stajemo. Ono što smo zaboravili da vam napomenemo, to je da je manastir Kumanica trebalo da bude srušen u vreme kada se gradila pruga Beograd-Bar. Međutim, zbog legendarnih priča o njemu i pobuni vernika, kako pravoslavnih tako i muslimanskih, nisu ga dirali, pa tako danas pruga prolazi pored njega.
(Marina Bojić)
