Stručnjaci, međutim, upozoravaju naše potrošače i trgovce da to neće dugo trajati jer se Rusi sve više okreću dobavljačima iz Moldavije ali i sami zasnivaju velike plantaže ovog voća.
Počela je berba jabuka, voćne vrste koja je po broju zasađenih stabala kod nas odmah iza šljive.
Kraljica voća, kako je mnogi nazivaju, u Srbiji se gaji na oko 28.000 hektara. Godišnja proizvodnja, zavisno od vremenskih uslova i primenjene agrotehnike je oko 500.000 tona.
Ovogodišnji rod će, procenjuju stručnjaci, biti smanjen od pet do 10 odsto (470.000 tona), a kvalitet i krupnoća plodova biće nešto bolji u odnosu na prethodne godine.
Smanjena tražnja odraziće se na izvoznu cenu
Uobičajeno je da u toku berbe cena plodova jabuke bude bagatelna. Otkupljivači za kilogram prve klase sorte gala nudili su pola evra, a procena je da će cena naše najmasovnije sorte u berbi ajdareda, biti od 30-40 evro centi. Međutim, većina voćara, koji za to imaju uslove, obrane jabuke odvozi u hladnjače u očekivanju većih cena.
Jabukama cena skače od februara naredne godine, a tako je bilo i u ovoj godini. Posle višemesečnog zastoja u izvozu, Srbija je samo u prva tri meseca ove godine izvezla 56.000 tona jabuka po prosečnoj ceni od 0,73 evra.
– Međutim, sada ima i prognoza da će pandemija virusa korona uticati na sadašnju potrošnju, a samim tim i na izvoz jabuka. Smanjena tražnja prema tim procenama odrazila bi se i na izvoznu cenu koja bi mogla da bude preniska u odnosu na važeću početkom ove godine. S obzirom da je bilo izmrzavanja cvetnih pupoljaka u Poljskoj ovog proleća i da se voće preporučuje u ishrani za vreme pandemije kao preventiva, ne verujem da bi nešto značajno moglo da se promeni na tržištu jabuka – ističe voćarski stručnjak, profesor dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Najviše se traži ajdared
U poslednje vreme cenu jabuka diktiraju želje i ukusi kupaca. Prošlo je ono vreme kad su potrošači kupovali jabuke po boji pokožice; crvene, žute, zelene… Sada kupci traže plodove određenih željenih sorti.
– U našim voćanjacima preovlađuje sorta ajdared, na čiji ukus su domaći kupci navikli, pa nju i najviše traže. Zasađeni su i greni smit (zelene), zlatni delišes (žute), jonagold, fudži, gala…Dobro je što na ruskom tržištu dobru prođu ima greni smit i fudži jer se u njihovim klimatskim uslovima teže uzgajaju – navodi Keserović.
Poslednjih godina po evroskim zemljama širi se proizvodnja takozvanih klubskih sorti jabuka. Reč je o savremenim sortama za čiji uzgoj i razmnožavanje je potrebna licenca, a proizvodnju kontrolišu međunarodni inspektori kako bi se postigao visok kvalitet plodova koji se pakuju na poseban način.
Kompanija Delta Agrar je ekskluzivni zastupnik i distributer klubskih jabuka za tržište Srbije, regiona i Ruske federacije. Zanimljivo je da je svaka od klubskih sorti prihvaćena na nekom tržištu. Pink lejdi u Velikoj Britaniji, kiku u Italiji i SAD, modi u Rusiji i Italiji, evelina u Češkoj i Slovačkoj…
Cena ovih sorti je veća od konvencionalnih za oko 30 odsto, a najskuplja je pink lejdi – jedan evro za kilogram.
Alternativa – arapsko tržište
Postojeće konvencionalne sorte jabuka iz Srbije se 80-90 odsto izvoze na rusko tržište. Stručnjaci, međutim, upozoravaju naše potrošače i trgovce da to neće dugo trajati jer se Rusi sve više okreću dobavljačima iz Moldavije ali i sami zasnivaju velike plantaže ovog voća.
Zbog novih tržišnih promena u svetu, Ministarstvo poljoprivrede, Privredna komora i izvoznici voća, od prošle godine aktivnije traže nova tržišta za našu jabuku. Otvaraju se tržišta u Velikoj Britaniji i Kini. Arapsko tržište je teže osvojiti jer se tamo traže specifična pakovanja. To poskupljuje proizvodnju, ali ta tržišta su bogata i mogu da plate visoku cenu za jabuku.
