Колико год се Синиша Мали хвалио да је буџет Министарства финансија, за који је одговоран – под контролом – то мало који челник локалне власти може да каже за своју касу. У просеку приходи им подбацују за петину, а расходи расту 10 одсто. Решење за овај неред у јавним финансијама на локалу јесте ревизор. Али не било какав. Не мисли се на државну ревизорску институцију која дође „као шлаг на торту”, будући да контролу спроводи на крају када је буџетска година већ завршена, већ је потребна контрола у самом току трошења пара, другачије названа интерна ревизија.
Према анализи Швајцарског секретаријата за економске послове, који кроз пројекат „Реформа јавних финансија помоћи” обучава локалну администрацију да унапреди планирање, расподелу и контролу трошења буџетских пара, као и надзор над радом локалних јавних предузећа, само 45 одсто локалних самоуправа има успостављен систем финансијског управљања и контроле (од анкетираних 128).
Велики фискални проблем на локалу је чињеница да њихови буџети нису кредибилни, тачније долази до великог одступања између планираног буџета и њиховог извршења.
Фискални савет је неколико пута указао да општине и градови често, приликом израде буџета, у расходе укључују и заостале обавезе из претходног периода, па и планирају расходе за које постоје мале шансе да се десе (велики инвестициони пројекти) и тако добију нереално високе планиране расходе. Затим се и приходи нереално поставе како планирани дефицит не би био велики.
– Посматрајући буџете појединачних локалних самоуправа уочавамо да је проблем лошег планирања широко распрострањен, више од половине бележи извршење буџета које је ниже од 80 одсто. Постоје и општине које извршавају свега 50-60 одсто планираног буџета (нпр. Инђија и Зајечар )– навео је Фискални савет у оцени фискалне стратегије.
Структура расхода је такође лоша на локалу. Превише се троши на субвенције, а премало за капиталне расходе. Локалне самоуправе могле би да повећају инвестиције 300 милиона евра, ако би смањиле субвенције јавним предузећима и побољшале наплату прихода. Оне издвајају свега 0,8 одсто БДП за инвестиције, док је просек осталих земаља овог региона око 16 одсто БДП.
Државна ревизорска институција код већине локалних самоуправа уочава низак степен наплате потраживања, која су настала по различитим основама (најчешће пореских, али и осталих), као и да локалне администрације не предузимају одговарајуће мере за њихову наплату.
– Највећа неправилност код локалних власти по износу, као и по учесталости јављања, представља преузимање обавеза изнад износа одобрених апропријација (то је дато право за трошење средстава до одређеног износа и за одређену намену у буџетској години утврђено одлуком о буџету локалне власти). Међутим, код отклањања ових неправилности јављају се и ограничења, јер су код неких локалних самоуправа укупни износи преузетих обавеза далеко изнад износа годишњег буџета. Због тога те локалне самоуправе нису у могућности да у кратком року отклоне ову неправилност – наводе у ДРИ.
Општине и градови за субвенције локалним јавним предузећима годишње дају 0,6 одсто БДП-а, од укупних субвенција на локалу које износе 0,8 процената.
Државни ревизори су уочили да се при додели субвенција највеће неправилности односе на то да су јавним предузећима преношена средства, а да она нису имала сагласност на посебне програме за субвенције.
Потписани уговори са 33 општине
Представници 33 општине и града у Србији потписали су јуче у Београду Меморандум о сарадњи у оквиру пројекта „Реформа локалних јавних финансија”, који предвиђа стручну подршку локалним самоуправама у примени принципа добре управе у области локалних јавних финансија, интерне ревизије и надзор над локалним јавним предузећима.
Бранко Ружић, министар за државну управу и локалну самоуправу, каже да је овај сегмент рада локалне администрације важан део реформе јавне управе и подразумева увођење низа процедура, процеса, контрола и нову организацију посла када је реч о располагању парама из буџета локалних самоуправа.
– Увођење финансијске контроле и управљања и бољег надзора над локалним јавним предузећима омогућава да, челни и најодговорнији људи општина и градова, сагледају ситуацију у буџету и повежу је са плановима и циљевима које су поставили – каже Ружић.
