Meštanima zaseoka Ranče, u kome su i srpski i crnogorski granični prelaz, život na međi zadaje ozbiljne probleme jer na koju god stranu da krenu osuđeni su na višesatna čekanja na granicama, pa i na ilegalni prelazak granice.
Iako deo građana živi u Srbiji, većina meštana Ranča prinuđeni su na ilegalni prelazak granice idući od kuća do imanja i nazad, kako bi paradoksalno, ušli na teritoriju države u kojoj žive. Mile Gačević kaže za Kurir da živi u Srbiji, a da mu je crnogorska granica na 50 metara od kuće, te da je svaki ulazak u selo komplikovan. Kako bi se našao način za regularno povezivanje Ranča sa ostalim putevima u opštini Prijepolje, a bez prelaska državne granice, meštani su uputili molbu čelnicima opštine, tražeći da im naprave legalne puteve.
– Put nam je iz Crne Gore, struja nam je iz Crne Gore, nemamo vodu. Imam dva sina koji su u Beogradu, a da bi došli do sela i mene, moraju da prođu dva granična prelaza, pa da ilegalno opet uđu u Srbiju kada se napravi novi granični prelaz. Strahujem da im granična policija jednom i ne napiše prijave. Zadržavanja na graničnim prelazima su tokom leta višesatna. I mi sami čekamo u kolonama kako bismo došli do sela. Pozivamo opštinu Prijepolje da nam pomogne i da u saradnji sa Vladom Srbije reši problem meštana ovog pograničnog područja – objašnjava Gačević.
Od lokalnih vlasti zahtevaju da se problem reši izgradnjom novog puta ili rekonstrukcijom nekadašnjeg starog puta, od zaseoka Despotovići do zaseoka Gačevića, koji ne može da se koristi, jer je gotovo neprohodan. Podsećaju da do Despotovića postoji asfaltirani put, koji je veza za magistralni put Pljevlja-Prijepolje.
Žiteljima dodatni problem predstavlja i izmeštanje graničnog prelaza Crne Gore mnogo bliže onom srpskom, koje je počelo u avgustu, a koji bi trebalo da bude završeno u roku od godinu dana.
Meštani Ranča će tada morati četiri puta da koriste granične prelaze za odlazak i povratak u selo, što će biti višesatno čekanje na granici. I pored toga, da bi došli do svojih kuća, opet će morati ilegalno da ulaze u Srbiju.
– Sadašnji seoski put se izmešta i biće na teritoriji Crne Gore. Ima kuća koje su i na teritoriji Crne Gore, i na teritoriji Srbiji, ali više ih je na crnogorskoj zemlji. Moraju svakodnevno da prelaze crnogorsku granicu da bi došli do Pljevalja. Crnogorci premeštaju granicu bliže Srbiji i time će biti rešen problem meštana koji su na teritoriji Crne Gore, ali će to dodatno pogoršati situaciju onih koji su na teritoriji Srbije, jer moraju da prelaze dva prelaza kako bi došli do Srbije, a žive u Srbiji – navode meštani u apelu opštinarima i objašnjavaju da ako se dolazi iz pravca Prijepolja do kuća koje su u Srbiji, moraju da izađu iz Srbije, uđu u Crnu Goru, da bi opet ilegalno ušli u Srbiju.
Crkva na međi
Ulaz u Crnog Gori, oltar u Srbiji
Da je u Ranču sve na međi dve zemlje, potvrđuje i primer seoske crkve i groblja. Crkva, u kojoj je svojevremeno štrajkovao vladika Filaret, napravljena je na samoj granici, pa je ulaz u nju sa teritorije Crne Gore, dok je oltar u Srbiji.
I meštani su izmešani, pa neko ima crnogorsko državljanstvo, neko srpsko. Imanja su, takođe, i u Srbiji i Crnoj Gori. Groblje je pola u Srbiji, pola u Crnoj Gori.
Foto: Privatna arhiva/Kristina Vasković
