KAKO PIŠE Tanjug, predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Milovan Drecun je izrazio zabrinutost povodom najave Prištine o formiranju žandarmerije kao nove jedinice kosovskih bezbednosnih snaga. On smatra da je ovo potez usmeren ka potpunoj militarizaciji autonomne pokrajine Kosovo i Metohija. Drecun je dodao da, pod krinkom osnivanja ove specijalne jedinice, zapravo nastaje vojna formacija koja ne bi smela da postoji prema Rezoluciji 1244.
Tokom svoje izjave, Drecun je naglasio da ovakve akcije mogli bi da umanje dogovor između Prištine i bivšeg generalnog sekretara NATO-a koji je predvideo da se bez odobrenja KFOR-a, kosovske bezbednosne snage ne mogu raspoređivati uz administrativnu liniju ili na severu pokrajine.
On je takođe istakao da su planovi formiranja žandarmerije putem izbegavanja odobrenja KFOR-a znak ozbiljne situacije, dodajući da je to najveća prijetnja po bezbednost. „Kurtijeva izjava o eventualnom raspoređivanju KSB na severu Kosova predstavlja masku za ovu prevaru“ rekao je Drecun.
Prema njegovim rečima, međunarodna zajednica, posebno zapadne zemlje, ne preduzimaju adekvatne mere kako bi sprečile stvaranje ove vojne formacije jer su, kako je istakao, priznali Kosovo kao „lažnu državu“. Drecun je dodao da im smeta što je Rezolucija 1244 formalno još uvek na snazi, dok se ponašaju kao da je Kosovo potpuno nezavisna država i žele stvoriti snažnu vojsku.
On se osvrnuo na dugoročne geopolitičke planove Sjedinjenih Američkih Država, podsećajući da je prošle godine usvojen plan izgradnje infrastrukture na Balkanu za vojne potrebe SAD, koji uključuje i Kosmet. Prema njegovim rečima, to je deo koridora koji povezuje Jadransko i Crno more, a SAD formira vojsku u toj regiji kao pomoćnu snagu u realizaciji svojih planova.
Drecun je naglasio da je proces jačanja ovih vojnih formacija nepovratan i dodao da će vlasti u Beogradu nastaviti da podržavaju svoj narod, kao i da insistiraju na dijalogu, uprkos stalnom odbijanju Prištine. Takođe je ukazao na ubrzanu transformaciju tzv. Kosovskih snaga bezbednosti koja se očekuje do 2028. godine, uz značajnu podršku zapadnih zemalja poput SAD-a, Turske i Velike Britanije.
Na kraju, Drecun je napomenuo da su se ranije često čula obećanja lidera Kurtija o godišnjim ulaganjima u vojsku, ali je situacija i dalje kompleksna, jer se ukazuje na kombinaciju kupovine i donacija među državama.
Originalnu vest pročitajte na Tanjug.
FOTO Tanjug
