Više od 2,5 miliona dužnika u Srbiji prihvatilo je dodatni dvomesečni moratorijum na otplatu obaveza bankama, što je 82 odsto dužnika pravnih i fizičkih lica, kažu u Narodnoj banci Srbije pozivajući se na poslednje podatke dobijene od banaka.
Od ukupnog iznosa svih odobrenih kredita, pod moratorijumom se nalazi 53 odsto, naveli su za Tanjug u NBS.
Dodatni dvomesečni predah u otplati kredita prema banci završava se krajem septembra.
U NBS preciziraju da se taj zastoj odnosi na obaveze dužnika koje dospevaju u periodu od 1. avgusta do 30. septembra, kao i na dospele neizmirene obaveze dužnika u julu mesecu.
Objašnjavaju da je predah u otplati omogućen u odnosu na obaveze dužnika po osnovu kredita i kreditnih proizvoda, na primer, dozvoljenog minusa ili kreditne kartice, kao i obaveza po osnovu drugih proizvoda banke.
Po prestanku moratorijuma, kažu u NBS, obračunata redovna kamata se ravnomerno raspoređuje na period otplate kredita i drugih proizvoda i ne pripisuje se glavnici duga, a period otplate se produžava za period trajanja moratorijuma.
Banka je, napominju u NBS, dužna da svim dužnicima koji su koristili moratorijum, ako je to primenjivo s obzirom na vrstu konkretnog proizvoda, dostavi novi plan otplate putem elektronske ili redovne pošte, bez dodatnih troškova za dužnika. Taj plan, kažu, obavezno se sačinjava i dostavlja za kredit.
Pored opcije da nastavi da izmiruje svoje obaveze u skladu sa novim planom otplate, pri čemu dolazi do neznatnog povećanja rate, dužnik ima na raspolaganju još dve mogućnosti kada mu anuitet ostaje isti do kraja otplatnog perioda.
Tako može da izmiri sve obaveze po osnovu kredita koje su bile obuhvaćene moratorijumom (sve rate iz perioda moratorijuma – glavnicu i redovnu kamatu), odnosno da izmiri sve obaveze po osnovu redovne kamate koja se obračunavala za vreme trajanja moratorijuma, uz produženje roka otplate kredita za period trajanja moratorijuma.
Dužnik može da se opredeli za jednu od navedenih opcija u roku od sedam dana po dostavljanju plana otplate. U NBS podsećaju da je i po prestanku prvog tromesečnog moratorijuma, dužnik imao na raspolaganju tri navedene mogućnosti za izmirivanje obaveza.
Kako je ranije saopšteno, prilikom prvog moratorijuma 91 odsto dužnika prihvatilo je zastoj u optlati kredita.
