Ne mora nužno da važi ako je osoba obrazovana, ima diplomu i uz to mnogo novca, da zapravo raspolaže znanjem.
I u tim okolnostima, itekako možemo da govorimo o neobrazovanoj osobi. “ Jednom prilikom moj drug i ja smo uživali u proljećnom danu. Onda nam je prišao jedan par i pitao nas gdje se nalazi jedna ulica.
Lijepo i uredno sređeni i obučeni, negdje naši vršnjaci. Ulica je bila toliko blizu, da je dovoljno da pruže ruku. Moj prijatelj je na to dogovorio: „Ovo vam je telefon u rukama?, potvrdno su klimnuli glavom.
Otvorite mapu i ukacajte ulicu. Oni su kao osnovnoškolski par poslušali i tako učinili. „Da li ste pronašli ulicu“? Par je potvrdno klmunuo glavom i zahvalio se. Kada su se malo odmakli pitao sam druga zašto je to uradio. On je odgovorio: „Svako od njih u rukama ima pametni telefon koji su platili mnogo, ali ga još uvijek nisu iskoristili za svoje dobro“.
Filozof i sociolog Alvin Toffler rekao je „Nepismeni u 21. vijeku neće biti oni koji ne umiju da čitaju i pišu, već oni koji ne mogu da uče, oduče i ponovo uče“. Pjesnik Konstantin Simonov rekao je:
„Obrazovan čovjek se razlikuje od neobrazovanog po tome što svoje obrazovanje i dalje smatra nepotpunim“. To znači, da za obrazovanog čovjeka obrazovanje ne završava onoga dana kad dobije diplomu.
On i dalje sa vremena na vrijeme kupuje knjige i udžbenike. Čita, prijavljuje se na seminare i kurseve i spreman je još da uči. Obrazovan čovjek pomjera granice svoga uma i želi da usvaja još novih saznanja. Zapravo, svjestan je koliko još može i treba da nauči.
„Promjena nije nephodna samo za život- to je život“. – A. Tolffer Obrazovanu osobu je lako identifikovati. Za nju baš i ne postoje pitanja koja ne razumije ili upustva koja ne bi mogla da pročita. Ako se to i desi, ona će rado vidjeti šta to ne razumije i raspitati se o tome. Neće ostati na neznanju, već će biti spremna da uči ono što ne zna i ne razumije.
