Istekao je moratorijum, a ovo je detaljno objašnjenje šta sada sledi.
Kako ova računica izgleda u praksi? Na primer, ako vam rata stambenog kredita dospeva na naplatu 28. u mesecu, a prihvatili ste moratorijum na kraju marta, postoje dve mogućnosti. U prvoj varijanti, ako ste kontaktirali banku i zatražili da vam i martovska rata bude uključena u moratorijum, to znači da niste bili u obavezi da plaćate kredit 28. marta, 28. aprila i 28. maja. Sledeća rata, u tom slučaju, dospeva na naplatu 28. juna, dakle za deset dana.
U drugoj varijanti, ako ste prihvatili zastoj u otplati, o kome su svi mogli da se izjasne do kraja marta, ali niste kontaktirali banku oko dodatnih dogovora, prva rata koja vam je stopirana bila je aprilska, dakle 28. aprila. To dalje znači da ne plaćate ratu ni 28. maja ni 28. juna, pa vam do sledeće redovne naplate 28. jula ostaje još nepunih mesec i po dana.
„Zastoj u otplati kredita nastavlja se i posle 1. juna i traje sve do isteka roka od 90 dana od kada je počeo da proizvodi pravno dejstvo za konkretnog dužnika, ali tačan datum njegovog prestanka nije istovetan u svim slučajevima“, rekli su ovim povodom u centralnoj banci.
Kada je reč o keš kreditima, ako vam rata dospeva na naplatu 16. u mesecu i prihvatili ste moratorijum, to znači da ne plaćate rate 16. aprila, 16. maja i 16. juna. Pošto je Narodna banka Srbije 17. marta usvojila odluke kojima se propisuje zastoj u otplati obaveza dužnika, vi ste svoju martovsku obavezu već izmirili dan ranije. U ovom slučaju, možete očekivati da će vam ovih dana banka poslati obaveštenje o isteku moratorijuma, a prva rata koju ćete platiti nakon toga stići će na red 16. jula.
Moratorijum traje 90 dana, a banke i lizing kuće su obaveštenja o ponudi bile dužne da objave na svojim internet stranicama u roku od tri dana od stupanja na snagu odluke, dok je dužnik imao rok od deset dana od dana objavljivanja da tu ponudu odbije, a ako to nije učinio – smatra se da je ponuda prihvaćena tog desetog dana.
Nakon prestanka moratorijuma, klijent nastavlja redovno da izmiruje svoje obaveze, prema predviđenom planu, a period otplate faktički se produžava za tri meseca, dok se kamata obračunata tokom moratorijuma pripisuje dugu i ravnomerno raspoređuje na broj preostalih rata.
Bez zatezne kamate
Podsećamo, Narodna banka Srbije je 17. marta ove godine usvojila odluke kojima se propisuje zastoj u otplati obaveza dužnika.
Moratorijum je propisan za sve dužnike koji su to želeli (fizička lica, poljoprivrednike i preduzetnike i privredna društva), a podrazumevao je zastoj u otplati obaveza po svim osnovama – bilo kredita ili kartica.
Nova rata veća za nekoliko evra
Klijenti koji su prihvatili moratorijum svoju pozajmicu će otplaćivati tri meseca duže, a mesečna rata će im i za nekoliko evra biti uvećana.
Razlog tome je što će im ukupan iznos koji vraćaju biti uvećan za redovnu tromesečnu kamatu koju banke obračunavaju i tokom zastoja u otplati i koju će nakon isteka moratorijuma pripisati ukupnom dugu. Ova tromesečna kamata biće ravnomerno podeljena na broj preostalih rata.
Praktuično na stambeni kredit čija je rata 300 evra, mesečni trošak će biti veći za 3,75 evra.