Деца не виде себе у медијима, готово половина није обучена за коришћење интернета и друштвених мрежа, сматрају да су садржаји пуни лажних вести, дезинформација, ријалити програма и захтевају бољу медијску писменост, показало је истраживање међу ученицима Удружења Пријатељи деце Србије.
Поводом обележавања 20. новембра, Међународног дана детета, удружење је обавило мини истраживање „Деца и традиционални и нови медији”, спроведено у Дечијој недељи током Седнице ученичких парламената 2019. године, 8. октобра, а учествовало је 56 ученика из целе Србије.
Како се наводи у саопштењу Удружења, учесници истраживања су одговарали на питања која се тичу коришћења традиционалних и нових медија, ставова о њима, те дали препоруке за унапређивање положаја деце у њима, преноси Танјуг.
Према истраживању, од свих традиционалних медија, деца најчешће користе телевизију – 89,3 одсто, потом радио – 52,7, а након тога штампане медије – 42,9 одсто.
Деца, учесници истраживања, на телевизији у већини прате филмове и серије, а мали број користи ТВ као средство информисања.
Од негативних феномена на телевизији наводе штетан садржај (најчешће се осврћу на ријалити програме), сматрају да се пласира доста лажних информација којима је циљ да се створи искривљена слика у друштву, да постоје спољни утицаји на уређивачку политику, да нема довољно садржаја који је деци занимљив, те да има превише реклама.
Када је реч о штампи, у већини истичу негативне феномене, попут: лажних вести, скандализације, непрофесионалности и пласирања нетачних информација у јавности, те да не постоје садржаји који су од значаја за њих.
Што се тиче праћења вести и друштвених дешавања, деца се у апсолутној већини изјашњавају да прате вести и тренутна друштвена дешавања – 83,9 одсто, а то раде углавном путем интернета и интернет портала – 45 одсто, потом друштвених мрежа – 34 одсто, док путем телевизије и штампаних медија свега 21 одсто.
Истраживање показује да се интернету и друштвеним мрежама најчешће окрећу због њихове приступачности, брзог долажења до потребних информација, те могућности селекције и лаког одабира садржаја које ће пратити.
Што се тиче извештавања о деци и програма за децу у медијима, испитаници у већини истичу да нема довољно квалитетног садржаја који би њима био занимљив, као и да се деца често приказују као жртве/насилници, а да се успеси деце занемарују и не даје им се довољан медијски простор.
Истраживање је показало и да деца у већини, 56,6 одсто, сматрају да не знају довољно о коришћењу и заштити на друштвеним мрежама и интернету, а свој деци поручују да је, приликом коришћења друштвених мрежа и интернета превасходно потребно размишљати о безбедности и заштити идентитета, садржају који деле и постављају, као и да треба критички преиспитивати све информације на друштвеним мрежама и интернету.
