Данас 27. новембра православна црква и њени верници обележавају празник посвећен Светом апостолу Филипу, као и Божићне покаде – последњи дан када је дозвољено јести месо и бели мрс у овох години.
Наиме, сутра почиње Велики божићни пост, који ће трајати све до празника Христовог рођења 7. јануара.
Према старом народном обичају требало би да припремите богату вечеру и да се веселите са својим укућанима. Прослави Божића претходи велики божићни пост у трајању од 40 дана, али пре њега иду Божићне покладе, које прате различити народни обичаји. Покладе су заправо домаће гозбе намењене свим члановима породице, а могу да буду и сеоска весеља уочи великих постова. Њихови називи се обично повезују са великим постовима, па како ове претходе Божићном посту, називају се Божићне покладе.
Народни обичаји
Сматра се да су покладе дан за праштање и весеље, па се приређују поворке маскираних играча, које уз буку и свирку обилазе насеља и изводе се различите трикове. На тај начин се боре против злих сила и вештица, за које се верује да имају јачи утицај у време поклада.
Народна веровања
У зависности од краја и веровања, различити обичаји се везују за овај дан. Негде се после вечере завезују све вериге у кући, коре од поједених јаја бацају у ватру, табани трљају белим луком, а деци се пред спавање облаче преврнуте пиџаме и мајице. Постоји веровање да би требало увече табане трљати белим луком и изговорити следеће речи: „Вештица као конац, у мене зуби као колац.“
После поклада следи пост, који подразумева уздржавање од мрсне хране, односно хране животињског порекла и алкохолног пића на извесно време. То је телесни пост, док духовни пост подразумева и уздржавање од рђавих мисли, жеља и дела.
Извор:Курир/Стил-Курир/foto:Miloš Karaklić ( Манастир Рујан)