Iz stene pored koje se upokojio, kasnije je izrasla vinova loza, iako u steni nema zemlje
– Srpska pravoslavna crkva i vernici slave danas Svetog Vasilija Ostroškog – velikog čudotvorca, čije se mošti čuvaju u manastiru Ostrog, u Crnoj Gori.
Pravoslavni vernici ovog svetitelja poštuju i svetkuju u svim srpskim zemljama, a njegova bezbrojna čuda prepričavaju se širom sveta. Srpska pravoslavna crkva slavi svetog Vasilija Ostroškog svake godine 12. maja (29. aprila, po julijanskom kalendaru).
U manastir Ostrog dolaze ljudi i drugih veroispovesti među kojima ima i muslimana koji pred moštima Vasilija Ostroškog traže spas i isceljenje od teških bolesti i muka koje su ih zadesile.
Sveti Vasilije Ostroški (Jovanović) rođen je u selu Mrkonjići, Popovo Polje u Hercegovini, u današnjoj Republici Srpskoj. Odatle je otišao u trebinjski manastir Uspenija Presvete Bogorodice gde se zamonašio i započeo život podvižnika.
Kao episkop zahumsko-hercegovački i skenderijski živeo je u manastiru Tvrdošu, služeći pravoslavnoj veri i ćuvajući svoje vernike od turskih svireposti.
Kada su Turci razorili Tvrdoš, Vasilije se preselio u manastir Ostrog, gde je nastavio podvižnički život i gde se upokojio 1671. godine u svojoj keliji.
Iz stene pored koje se upokojio, kasnije je izrasla vinova loza, iako u steni nema zemlje.
Život Svetog Vasilija bio je u Bogu i sazdan po Hristu. Kada se Vasilije upokojio njegova kelija bila je obasjana svetlošću. Tada je narod počeo da dolazi na njegov grob i moli se.
Prema predanju, sedam godina nakon smrti Svetog Vasilija, tadašnjem igumanu manastira u Župi kod Nikšića javljao se često u snu.
Sveti Vasilije Ostroški, rodio se na današnji dan 1610. godine kao Stojan Jovanović u selu Mrkonjići u Popovo polju.
Vasilije se zaredio u samostanu Uspenja Presvete Bogorodice. Izabran je i posvećen za episkopa zahumskog i skenderijskog sa katedrom u samostanu Tvrdoš kod Trebinja.
Kada su Turci razorili Tvrdoš, Vasilije se preselio u samostan Ostrog u Crnoj Gori, u blizini današnjeg Danilovgrada.
Njegove čudotvorne moći i njegov grob opstali su usprkos burnim vremenima. U pravoslavnom svetu Sveti Vasilije Ostroški je veliki čudotvorac čija su čudotvorna dela poznata i izvan granica Srpske Pravoslavne Crkve.
Njegovo sveto telo u celosti počiva u ostroškoj isposnici, nepodložno zakonu truljenja, već više od trista godina. Crkvica u kojoj leže mošti Ostroškog Sveca ispunjena je prijatnim mirisom, koji zadivljuje svakog poklonika.
Činjenica nertaspadnutosti tela ovog velikog svetitelja, predstavlja fenomen za sebe, koji hrišćani nazivaju čudom.
Taj fenomen objašnjavaju svetim životom Ostroškog Sveca. A život Svetog Vasilija bio je zaista život u Bogu, život sazdan po Hristu.
I danas je ostroška isposnica, svojevrsna banja isceljenja, u kojoj mnogi bolesni, hromi, zgrčeni i umobolni nalaze milost Božju i odakle svojim domovima odlaze zdravi i dušom i telom. Ne mogu se izbrojati razna čudesa, za koja se veruje da je zaslužan upravo Sveti Vasilije.
Bez obzira jesu li pravoslavci, katolici, muslimani ili protestanti, utehu pred svečevim moćima traže svi.
Sveti Vasilije Ostroški, rodio se na današnji dan 1610. godine kao Stojan Jovanović u selu Mrkonjići u Popovo polju.
Vasilije se zaredio u samostanu Uspenja Presvete Bogorodice. Izabran je i posvećen za episkopa zahumskog i skenderijskog sa katedrom u samostanu Tvrdoš kod Trebinja.
Kada su Turci razorili Tvrdoš, Vasilije se preselio u samostan Ostrog u Crnoj Gori, u blizini današnjeg Danilovgrada.
Njegove čudotvorne moći i njegov grob opstali su usprkos burnim vremenima. U pravoslavnom svetu Sveti Vasilije Ostroški je veliki čudotvorac čija su čudotvorna dela poznata i izvan granica Srpske Pravoslavne Crkve.
Njegovo sveto telo u celosti počiva u ostroškoj isposnici, nepodložno zakonu truljenja, već više od trista godina. Crkvica u kojoj leže mošti Ostroškog Sveca ispunjena je prijatnim mirisom, koji zadivljuje svakog poklonika.
Činjenica nertaspadnutosti tela ovog velikog svetitelja, predstavlja fenomen za sebe, koji hrišćani nazivaju čudom.
Taj fenomen objašnjavaju svetim životom Ostroškog Sveca. A život Svetog Vasilija bio je zaista život u Bogu, život sazdan po Hristu.
I danas je ostroška isposnica, svojevrsna banja isceljenja, u kojoj mnogi bolesni, hromi, zgrčeni i umobolni nalaze milost Božju i odakle svojim domovima odlaze zdravi i dušom i telom. Ne mogu se izbrojati razna čudesa, za koja se veruje da je zaslužan upravo Sveti Vasilije.
Bez obzira jesu li pravoslavci, katolici, muslimani ili protestanti, utehu pred svečevim moćima traže svi.
Kao episkop zahumsko-hercegovački i skenderijski, Sveti Vasilije je živeo u manastiru Tvrdoš. Kada su Turci razorili manastir, Sveti Vasilije je prešao u Ostrog, gde se i upokojio 1671. godine. Iz stene pored koje se upokojio, izrasla je vinova loza. Kada se Sveti Vasilije upokojio njegova kelija bila je obasjana svetlošću, a narod je počeo da dolazi na njegov grob i moli se.
Postoji i predanje prema kome se kaže da je sedam godina nakon smrti, Sveti Vasilije počeo da se javlja u snu tadašnjem igumanu u Župi kod Nikšića i jednom prilikom mu je rekao da dođe u Ostog i otvori njegov grob. Iguman župski ga je poslušao, a kada su grob otvorili našli su očuvano telo Svetog Vasilija. Kaže se još da je mirisalo na bosiljak. Još za života Sveti Vasilije je smatran svecem.
Budući da manastir Ostrog samo tokom leta poseti oko 300.000 vernika, manastir se smatra jednim od najvećih pravoslavnih svetilišta u celoj Evropi. Mošti Svetog Vailija počivaju u donjoj ostroškoj crkvici. Po Svetome Vasiliju nazvane su mnoge ustanove i podignuti mnogi hramovi.
foto: Dragan KadićZa Svetog Vasilija Ostroškog kažu da je jedini svetac koji ne prašta uvrede i strogo kažnjava nevernike. Za vreme austro-ugarske vladavine Bosnom i Hercegovinom okupila se bila 1895. godine velika masa sveta u Bileći, pred kancelarijom kotarskog predstojnika M. Adamovića da traže prolaznice (propusnice) za Crnu Goru radiodlaska u Ostrog. Oko 9 časova izjutra iziđe Adamović na balkon, uz koji su bile kamene stepenice i oštrim tonom progovori narodu:
„Zalud me čekate! Ne dam vam propusnice za Ostrog! Zašto tamo idete, glupi narode, kad vam tamo nema ništa osim one suve trupine što su Crnogorci stavili u kovčeg i proglasili za sveca!“
Izgovorivši ove reči okrene se nekako nespretno na poziv jednog svog činovnika, te mu se momentano poklizne noga i on se stropošta niza stepenice i slomi nogu. Odneli su ga odmah u bolnicu gde se lečio čitava dva meseca. Iz bolnice je poručio da se narodu izdaju propusnice i da svako ko želi može ubuduće nesmetano ići u Ostrog.
I sam je kasnije poslao dobar prilog manastiru i zavetovao se da će to i ubuduće činiti svake godine. Smatrajući ovaj svoj težak polom kao kaznu Božiju za psovanje Čudotvoraca i Ugodnika Božijih, otada se više nikada nije rugao i pogrđivao pravoslavne svetinje.
Obećanje na Ostrogu
Ako stare ljude pitate za Svetog Vasilija reći će vam da je to jedini svetac koji ne prašta. Ako ste došli na Ostrog da izmolite od sveca nešto, ono na šta se zavetujete morate i da ispunite. Bila jedna žena iz Hercegovine koja se po povratku iz manastira hvalila koliko je para ostavila kod ćivota.
U snu joj se javi Sveti Vasilije sa rečima da mu te pare nisu potrebne. Ujutru su je te iste pare čekale ispod jastuka. To je dokaz da je vaša volja da ostavite, ali i volja Svetog Vasilija da li će primiti dar. Isto kao što je njegova volja i odluka da li će uslišiti vašu molitvu. Mnogi kažu da vam osim čistog srca ništa nije potrebno kada se zaputite na hodočašće na Ostrog.
Kurir.rs / Prijepolje INFO
