KAKO PIŠE PV Informer, početkom aprila, Vlada Crne Gore je usvojila Uredbu o uslovima i dinamici sprovođenja mera agrarne politike za 2026. godinu, sa agrobudžetom koji iznosi 77,3 miliona evra. Ovaj iznos je nešto više od 250 hiljada evra u odnosu na prethodnu godinu, čime se nastavlja tradicija podrške poljoprivredi.
U okviru ovog budžeta, finansiraće se različite aktivnosti, uključujući podršku opštim poljoprivrednim servisima, socijalne transfere za seosko stanovništvo, tehničku i administrativnu pomoć, kao i mere za sigurnost hrane i zdravlje životinja. Iako se budžet čini obimnim, većina sredstava se usmerava na administrativne troškove, što dovodi u pitanje njegovu efikasnost.
Jedan od značajnijih segmenata agrobudžeta su staračke naknade za osobe koje se bave poljoprivredom i nisu stekle pravo na penziju. Ove naknade, koje iznose 315 evra, su često percipirane kao mere socijalne politike koje u velikoj meri doprinose izgledu budžeta, ali izaziva se pitanje njihove dugoročne održivosti.
Osim staračkih naknada, značajan deo budžeta odlazi i na državne institucije i administrativne troškove, dok deo sredstava ide i na direktnu podršku proizvođačima hrane. Ipak, iznos koji će Vlada obezbediti iz budžeta je manji od polovine ukupnog iznosa agrobudžeta, što jasno ukazuje na smanjenje entuzijazma u podršci poljoprivrednicima.
Ministar poljoprivrede, Vladimir Joković, ukazuje na važnost poljoprivredne proizvodnje, posebno u svetlu globalnih kriza kao što su pandemija i ratovi na Bliskom Istoku. Međutim, podaci pokazuju da je broj poljoprivrednih domaćinstava u Crnoj Gori znatno opao, čime se dodatno komplikuje situacija na tržištu hrane.
U poređenju sa drugim zemljama u regionu, izdvajanja za poljoprivredu u Crnoj Gori ne samo da su manja, već su i u opadanju. Proizvođači hrane su se nadali da će budžet odražavati njihove potrebe i povećati izdvajanja, što, nažalost, nije slučaj.
Stručnjaci iz oblasti poljoprivrede smatraju da je ovaj agrobudžet više usmeren na socijalne aspekte nego na konkretne mere koje bi omogućile održivost poljoprivredne proizvodnje. Oni strahuju da bi ovakvo stanje moglo dovesti do daljeg opadanja poljoprivrednog sektora i povećanja zavisnosti od uvoza hrane.
Izgleda da će trenutni agrobudžet težiti više formalnim aspektima razvoja, dok će konkretni napori za stvaranje povoljnijeg okruženja za proizvođače ostati u drugom planu. Potrebno je više konstruktivnih koraka kako bi se osigurala budućnost poljoprivrede u Crnoj Gori.
Izvor: PV Informer.
