Inflacija u Srbiji će se, prema majskim projekcijama Narodne banke Srbije, u narednih godinu dana kretati oko centralne vrednosti cilja od 3,0 procenta, saopštila je danas guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.
– Prema našoj majskoj projekciji, međugodišnja inflacija će se u narednoj godini dana kretati oko centralne vrednosti cilja pod uticajem privremenih faktora, pre svega svetske cene nafte i primarnih poljoprivrednih proizvoda, koje već izvesno vreme rastu usled povećanog optimizma oko globalnog privrednog rasta, rekla je Tabaković u obraćanju povodom prezentacije majskog izveštaja NBS o inflaciji.
Po očekivanom prestanku delovanja ovih faktora, od sredine naredne godine, inflacija će se, kaže, kretati u donjoj polovini ciljanog raspona od 3,0 posto plus/minus 1,5 odsto i tu će se zadržati u srednjem roku.
Guverner ističe da je inflacija u Srbiji ostala čvrsto pod kontrolom uprkos brojnim šokovima koji su dolazili kako iz međunarodnog okruženja, tako i po osnovu izmenjenih uslova poslovanja i potrošnje u Srbiji, što će se, po oceni NBS, nastaviti i u narednom periodu.
Prosečna inflacija u 2020. je, kako navodi, iznosila 1,6 procenata, a oko donje granice cilja inflacija kretala se i u prvom tromesečju ove godine, čime je NBS očuvala ukupnu makroekonomsku stabilnost, a time i povoljne uslove poslovanja i realnu vrednost dohodaka građana.
Kao i u drugim zemljama u regionu, pod uticajem viših cena energenata i hrane, kao i usled delovanja efekta niske baze iz istog perioda prethodne godine, inflacija se u aprilu našla blizu centralne vrednosti cilja. Na nivou od oko ili ispod 2,0 procenta sve vreme nalazi se i bazna inflacija, što potvrđuje da su inflatorni pritisci sa strane tražnje i dalje niski, objašnjava Tabaković.
Guverner NBS je takođe rekla da su uslovi zaduživanja na domaćem tržištu ostali povoljni, i da je nastavljen rast kreditne aktivnosti, kao rezultat prethodnog ublažavanja monetarne politike.
Podsetila je da je u periodu od prethodnog Izveštaja o inflaciji, referentna kamatna stopa zadržana na 1,0 posto, što je njen najniži nivo u režimu ciljanja inflacije.
– Finansijski uslovi na domaćem tržištu ostali su podsticajni, a zahvaljujući efektima prethodnog ublažavanja monetarne politike, kao i odobravanju kredita iz garantne šeme po povoljnim uslovima, kamatne stope na dinarske kredite privredi približile su se stopama na evroindeksirane kredite. To je rezultiralo i povećanim korišćenjem dinarskih kredita i daljim napretkom u procesu dinarizacije, navela je Tabaković.
Rast kredita privredi i stanovništvu je, kaže, na međugodišnjem nivou iznosio u proseku 8,7 procenata u prvom tromesečju, predvođen povećanjem investicionih kredita privredi i stambenih kredita stanovništvu, što ukazuje na to da je struktura kredita povoljna sa stanovišta podrške održivom privrednom rastu.
– Ne manje važno, prvi put od izbijanja pandemije, rezultati ankete o kreditnoj aktivnosti pokazuju da su banke u prvom tromesečju ove godine ublažile kreditne standarde, kao i da se očekuje da će to nastaviti i u narednom periodu, dodaje Tabaković.
Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima i dalje je ispod pretkriznog nivoa i u martu je iznosilo 3,9 posto, navela je guverner, pri čemu je značaj takvog rezultata ilustrovala činjenicom da je u vreme prethodne, finansijske krize 2008. godine, taj pokazatelj iznosio preko 17 procenata.
– Upravo ovaj podatak govori o značaju donetih monetarnih i fiskalnih podsticaja u uslovima krize izazvane pandemijom, ali i relativne stabilnosti deviznog kursa, jer je to omogućilo da se očuva finansijska stabilnost i da se nastavi snažna interakcija realnog i finansijskog sektora, naglasila je Tabaković.
Prioritet monetarne politike i u narednom periodu biće obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti, uz podršku što bržem rastu naše privrede i zaposlenosti, daljem rastu izvoznog sektora, kao i povoljnom investicionom ambijentu, poručila je na kraju guverner NBS Jorgovanka Tabaković.