Ako je suditi po najavama svetskih eksperata, vreme jeftinog zaduživanja je na izmaku jer je sve izvesnije da se nazire kraj globalne ali I naše krize izazvane pandemijom korona virusom,što bi moglo da dovede do većih kamata na kredite, kojih neće biti pošteđeni ni privreda ni građani Srbije.
Na tu činjenicu nedavno je upozorila Kristalina Georgijeva, predsednica Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koja je nagovestila da bi svet trebalo da se pripremi za rastuće kamatne stope. Prema njenim rečima globalna ekonomija je u aprilu počela da se popravlja i da su ekonomije Sjedinjenih Američkih Država i Kine „dva motora koja snažno rade”. Dodala je i da očekuje da će Evropska unija zahvaljujući vakcinaciji već u letnjim mesecima sustići ove dve ekonomije,čime će se oporavak ubrzati.
Te njene procene realnim smatraju i srpski stručnjaci ali su, za razliku od nje, obazriviji u davanju procena kada bi to moglo da se desi jer neizvesnost oko korone još traje. Ta neizvesnot dovela je i do istorijskog minimuma vrednosti euribora od -0,5 posto, za koji je većina kredita kod nas vezana, pa pošto bi oporavak privrede , pored Kine i Amerike, mogao da krene i u Evropi, izvesno je da će doći i do uvećanja njegove vrednosti.
Doduše, trend njegovog pada nije počeo u vreme pandemije već još 2010. godine, zbog čega su kamate na kredite od tada do danas gotovo prepolovljene. Tako keš krediti pre 10 godina mogli su da se uzmu sa kamatom od prosečnih 26 odsto, pet godina kasnije kamata je pala na 18 odsto, a danas se dinarski gotovinski zajmovi mogu naći i po kamati od 8-9 procenata. Istovremeno, prosečna kamata na stambene kredite indeksirane u evrima iznosila je 2010. godine 6,6 odsto, dok se danas najpovoljnija kamata kreće oko 2,5 odsto.
To zlatno doba niskih kamata , prema mišljenju Vladimira Vasića, generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije (UBS) potrajaće još a koliko će trajati zavisi od brzine ekonomskog oporavka od pandemije korona virusa.
Izvesno je da oporavak privrede ne može biti jako brz, što znači da još duže vreme možemo očekivati niske kamatne stope, kako bi novac bio što dostupniji i preduzećima i građanima. Euribor ima negativnu vrednost i nalazi se na istorijskom minimumu.U uslovima aktuelne zdravstvene krize kreditna aktivnost u Srbiji ni u jednom trenutku nije prestajala, što je dobra vest koja govori da kriza nije izazvala potpunu blokadu u poslovanju i životu naših ljudi. To pokazuje i izveštaj Kreditnog biroa iz juna, u 2020. godini iz koga se vidi da su gotovinski krediti porasli za 6,8 odsto dok je masa stambenih kredita u odnosu na isti period prošle godine veća je za 10,4 odsto – kaže Vasić.
Inače, kamate na kredite su od 2010. godine do danas praktično prepolovljene, pa su tako keš krediti pre 10 godina mogli da se uzmu sa kamatom od prosečnih 26 odsto, pet godina kasnije kamata je pala na 18 odsto, a danas se dinarski gotovinski zajmovi mogu naći i po kamati od 8-9 procenata.
Istovremeno, prosečna kamata na stambene kredite indeksirane u evrima iznosila je 2010. godine 6,6 odsto, dok se danas najpovoljnija kamata kreće oko 2,5 odsto.
Pre ekonomske krize 2008. godine, euribor je dostigao rekordnih 4,7 odsto, da bi već sledeće godine pao na ispod tri odsto, a u 2010. na manje od jedan odsto. Nakon blagog oporavka narednih godina, euribor je od 2016. godine u minusu gde stoji i danas.
Eventualni skok Euribora na 1,5 procenta mogao bi današnju ratu kredita od 267 evra da poveća na 316 evra, odnosno 49 evra mesečno više.
Ipak, šta će se dešavati na srpskom tržištu zajmova u mnogome zavisi od svetskih kretanja, pa zato ne čudi što svi pažljivo osluškuju signale kreatora svetske ekonomske politike, posebno u vreme kada zaseda američki FED kao što je to bilo prošle nedelje. Američki ekonomisti već pozivaju na početak razgovora o smanjenju podrške centralne banke privredi, upozoravajući na neravnotežu na finansijskim tržištima I očekuju da će FED morati da počne da podiže kamatne stope već sledeće godine što je više od godinu dana ranije nego što se predviđalo.
FED je inače prošle sedmice zadržao referentnu kamatnu stopu na istom nivou u rasponu od nule do 0,25 odsto i nastavio mesečnu kupovinu 80 milijardi dolara državnih obveznica i 40 milijardi dolara hipotekarnih.
Poledice ovakvog velikog štampanja novca , koje nije prisutno samo u Americi, već i u većini zemalja sveta, po mišljenju Boška Živković, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu , nisu zanemarljive.
– Sada štampanje para donosi korist svima, ali ako se pandemija oduži biće naštampano još i taj proces je teško kontrolisati. Ako se ekonomska aktivnost brzo oporavi taj novac će biti apsorbovan. Signali upozorenja da će toliki novac da poveća inflaciju su već prisutni.
Rastu cene metala, energije, hrane, nekretnina, akcija, berzanskih indeksa, bitkoina. Oni koji imaju novca igraju se njime, a to je opasno –rekao je Živković za Politiku.
Onima pak koji ga nemaju, odnosno siromašnim zemljama, rast kamata napraviće probleme i preti opasnost da dožive kamatni šok. Njegovo mišljenje deli i Kristalina Georgijeva koja je navela da bi države koje još nemaju privredni rast i koje imaju nagomilani dug mogle da se nađu u dosta teškoj situaciji u potencijalnom okruženju rastućih kamatnih stopa.
Da li će taj kamatni šok da zadesi i Srbiju za sada je neizvesno ali ono što je izvesno, bar po oceni UBS to je da srpski bankarski sistem u 2021. godinu ulazi sa vrlo pozitivnim poslovnim okruženjem.
– U novu godinu ulazimo sa stabilnim i organizovanim bankarskim sistemom, sa stabilnom valutom koja omogućava predvidivo planiranje, sa dobrim makroekonomskim pokazateljima i najavom visokog rasta –kaže generalni sekretar UBS .
