Ustavni sud je zaključio da su Zakonom o finansijskoj podršci porodicama sa decom diskriminisane samo poljoprivredne osiguranice, koje moraju da imaju 24 meseca radnog staža da bi imale punu platu na porodiljskom.
Odlukom da rode dete više od 30.000 porodilja u prethodne dve i po godine umanjilo je sebi prihode nakon dolaska bebe na svet. Računica je jasna ako se imaju na umu podaci Ministarstva za rad i socijalna pitanja da je u prvih jedanaest meseci primene novog Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom više od 13.000 majki oštećeno ovim propisom. Zakon je, podsećanja radi, stupio na snagu polovinom 2018. godine i od tada sve žene koje imaju manje od 18 meseci „vezanog” radnog staža, dobijaju značajno manja primanja dok su na porodiljskom odsustvu. Mnogima od njih je na kućnu adresu počelo da stiže svega nekoliko hiljada dinara, jer je zbog promene načina obračuna zarada, broj meseci koje žena mora da radi u kontinuitetu kako bi primila puni iznos plate povećan sa 12 na 18 meseci.
Zakonom su oštećene i žene koje imaju visoka primanja – za njih je država procenila da su im tokom trajanja porodiljskog odsustva sasvim dovoljne tri prosečne plate. Ovih žena je oko 400 u Srbiji i one su svakog meseca uskraćene za više od 90.000 dinara od novca koji su zaradile. Ovim zakonom su pogođene i poljoprivrednice, od kojih zakonodavac traži da imaju osiguranje od 24 meseca, za razliku od ostalih porodilja, koje za ostvarivanje naknade za porodiljsko odsustvo moraju da imaju osiguranje 18 meseci.
Sve su to razlozi zbog kojih je u septembru 2018. godine Ustavnom sudu Srbije poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković uputila inicijativu za ocenu ustavnosti, a u februaru 2019. godine udruženje „Mame su zakon”, podržano od strane 30 narodnih poslanika, uputilo predlog za ocenu ustavnosti ovog zakona. Nakon 22 meseca od podnošenja Predloga za ocenu ustavnosti, Ustavni sud je doneo odluku da je sporan samo tretman poljoprivrednih osiguranica koje, po slovu novog zakona, moraju da imaju osiguranje od 24 meseca – za razliku od ostalih porodilja koje moraju da imaju 18 meseci „vezanog” radnog staža.
Tatjana Macura, osnivačica udruženja „Mame su zakon” i bivša narodna poslanica, ne krije razočarenje ovom odlukom Ustavnog suda i najavljene izmene Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom vidi kao „gašenje šumskog požara kanticom vode”.
– Ustavni sud se oglasio samo kada je u pitanju diskriminacija poljoprivrednih osiguranica, ali je odbio da odlučuje ili uopšte nije odlučivao o ustavnosti odredbi koje se tiču majki koje imaju manje od 18 meseci radnog staža, ženama koje moraju da održavaju trudnoću, majki dece sa invaliditetom, ženama preduzetnicama, majki koje su rodile više od četvoro dece… Novim zakonom je roditeljima dece sa invaliditetom oduzeto pravo na naknadu za odsustvo sa posla, odnosno oni su prinuđeni da biraju između naknade za odsustvo i tuđe nege i pomoći. Zakonom su oštećene i mame preduzetnice jer su stavljene u poziciju da biraju da li će tokom porodiljskog odsustva staviti firmu u status mirovanja ili će zaposliti poslovođu da je vodi. Osim toga, one nemaju pravo na dve godine odsustvovanja nakon rođenja trećeg deteta, već samo na godinu dana „odmora” od posla. Kada saberete sve žene koje su oštećene zakonom koji je na snazi već dve i po godine, dolazi se do zaključka da se barem trećini porodilja pogoršala materijalna situacija nakon dolaska bebe na svet – ističe Tatjana Macura. Ona podseća da je Srbija potpisnica međunarodne Konvencije o zaštiti materinstva, prema kojoj porodilja ne sme da prima zaradu koja iznosi manje od dve trećine njene plate.
Jovana Ružičić, direktorka „Centra za mame”, ističe da su gotovo sva udruženja roditelja od Vlade Srbije tražila da promeni one odredbe Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom koje značajno pogoršavaju kvalitet života porodica u našoj zemlji. Ona podseća da su brojni ministri, s premijerkom Anom Brnabić na čelu, obećavali promenu diskriminišućih odredbi ovog zakona, što se do danas nije desilo.
– I nova Vlada Srbije tvrdi da je natalitet njen prioritet, ali ne menja odredbe zakona koji pogoršavaju materijalno stanje porodilja i porodica u našoj zemlji. Brojne mlade žene rade u sivoj ekonomiji ili obavljaju privremeno-povremene poslove, a istraživanje „Kultura rađanja i partnerski život u Srbiji”, koje smo sproveli u saradnji sa Institutom za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, govori da svega polovina majki u Srbiji ima stalno zaposlenje – petina njih je nezaposlena, a trećina radi na crno ili je povremeno angažovana na privremenim poslovima. Više od 60 odsto zaposlenih majki u Srbiji ima primanja niža od republičkog proseka. Svaka sedma majka mesečno ima na raspolaganju manje od 150 evra, a skoro polovina njih zarađuje između 150 i 300 evra u dinarskoj protivvrednosti – najmlađe majke imaju najniže plate. A upravo se od njih očekuje da promene natalitetnu statistiku koja svedoči da svake godine zbog bele kuge nestane grad od 36.000 stanovnika – zaključuje Jovana Ružičić.
Izvor: politika.rs