Godišnje izgubimo jedan grad veličine Zaječara.
Jedno istraživanje je pokazalo da je čak 20 odsto pacijenata koji su preležali koronu dobilo i neku vrstu srčanog oboljenja, a pandemija nas je podsetila koliko su kardiovaskularne bolesti česte i masovne.
Kardiovaskularne bolesti su najmasovniji zdravstveni problem, a ujedno i važan faktor rizika za ishod kovida-19.
Taj rizik raste sa godinama, a najugroženiji su oni koji istovremeno imaju srčanu i šećernu bolest. Iskustva u svetu pokazuju da oko 20 odsto kovid pacijenata razvije upalu srčanog mišića, a sve je više takvih komplikacija i kod nas.
– U okviru kovida 19 prvi organ koji strada su pluća, u okviru bolesti pluća će se poremetiti razmena gasova i naši pacijenti će imati nizak sadržaj kiseonika, a to smeta svim srčanim oboljenjima – kaže prof. dr Arsen Ristić, kardiolog.
Kako objašnjava profesor, dugotrajni nizak nivo kiseonika koji je čest kod težeg oblika kovida-19 pogoršava srčane tegobe, srčanu slabost i destabilizuje bolesnike.
– Ljudi koji su pre kovida imali umereni stepen srčane insuficijencije i dolazili dva puta godišnje na kontrole, živeli normalno, nakon što prežive kovid, ta srčana slabost je često dvostruko teža – istakao je Ristić, dodavši da ne možemo znati da li smo osetljivi na kardiovaskularne bolesti, izuzev ako imamo nekoga u porodici ko je imao srčanu slabost.
Kako kaže doktor Ristić, kovid pandemija nas je podsetila koliko su kardiovaskularne bolesti česte i masovne i da 50 odsto ukupnog mortaliteta nose upravo one. Zbog kardiovaskularnih bolesti u Srbiji godišnje umre između 50.000 i 60.000 ljudi, što je grad veličine Zaječara.