Javni internet glasnik – Info Group

U SRBIJI ZBOG OVIH BOLESTI UMRE I 60.000 LJUDI: Plašimo se korone, ali veća opasnost vreba sa druge strane

Godišnje izgubimo jedan grad veličine Zaječara.

Jedno istraživanje je pokazalo da je čak 20 odsto pacijenata koji su preležali koronu dobilo i neku vrstu srčanog oboljenja, a pandemija nas je podsetila koliko su kardiovaskularne bolesti česte i masovne.

Kardiovaskularne bolesti su najmasovniji zdravstveni problem, a ujedno i važan faktor rizika za ishod kovida-19.

Taj rizik raste sa godinama, a najugroženiji su oni koji istovremeno imaju srčanu i šećernu bolest. Iskustva u svetu pokazuju da oko 20 odsto kovid pacijenata razvije upalu srčanog mišića, a sve je više takvih komplikacija i kod nas.

– U okviru kovida 19 prvi organ koji strada su pluća, u okviru bolesti pluća će se poremetiti razmena gasova i naši pacijenti će imati nizak sadržaj kiseonika, a to smeta svim srčanim oboljenjima – kaže prof. dr Arsen Ristić, kardiolog.

Kako objašnjava profesor, dugotrajni nizak nivo kiseonika koji je čest kod težeg oblika kovida-19 pogoršava srčane tegobe, srčanu slabost i destabilizuje bolesnike.

– Ljudi koji su pre kovida imali umereni stepen srčane insuficijencije i dolazili dva puta godišnje na kontrole, živeli normalno, nakon što prežive kovid, ta srčana slabost je često dvostruko teža – istakao je Ristić, dodavši da ne možemo znati da li smo osetljivi na kardiovaskularne bolesti, izuzev ako imamo nekoga u porodici ko je imao srčanu slabost.

Kako kaže doktor Ristić, kovid pandemija nas je podsetila koliko su kardiovaskularne bolesti česte i masovne i da 50 odsto ukupnog mortaliteta nose upravo one. Zbog kardiovaskularnih bolesti u Srbiji godišnje umre između 50.000 i 60.000 ljudi, što je grad veličine Zaječara.

%d bloggers like this: