Иако је криза отежала рад привреде, у Србији се није повећало пословање у сивој зони нити број нерегистрованих предузећа, оцењују привредници који су учествовали у НАЛЕД-овој анкети. Чак 60 одсто њих сматра да су услови пословања добри, што је готово половина више него пре пет година. Мањи порези и намети, као и електронско плаћање, њихов је рецепт за сузбијање рада на црно, кога код нас и даље има више него у земљама Средње и Источне Европе.
У Србији се највише воли кеш. То се споро, али ипак мења. Плаћања преко текућег рачуна обавља 8 од 10 фирми. Проценат плате која се радницима исплаћује на руке је преполовљен. Међутим, више од половине анкетираних није спремно да пријави конкурента који послује у сивој зони, сматрају да је то посао државе. Међу главним разлозима бежања у сиву зону су високи порези и доприноси.
У Србији се највише воли кеш. То се споро, али ипак мења. Плаћања преко текућег рачуна обавља 8 од 10 фирми. Проценат плате која се радницима исплаћује на руке је преполовљен. Међутим, више од половине анкетираних није спремно да пријави конкурента који послује у сивој зони, сматрају да је то посао државе. Међу главним разлозима бежања у сиву зону су високи порези и доприноси.
„Постоји преко 500 закона и подзаконских аката којима се уређује преко 1.200 непореских дажбина на републичком нивоу. На локалу са преко 400 уредби регулишу неке друге непореске дажбине, тако да је то озбиљан трошак у функционисању привреде са доста преклапања, да не говоримо пошто је у питању неретко третман дажбина које не пружају контрауслугу за оно што је наплаћено“, каже Горан Питић, члан Научног савета НАЛЕД-а.
Ана Јовић из Министарства финансија наглашава да претходне четири године, сваког јануара, покушавају да неки део тог фискалног оптерећења смање, а тако ће наставити и даље.
„Неко ће рећи да је то мало. Ми смо, просто, конзервативни и сагледавамо који је то фискални простор који може да се искористи и онда се тај фискални простор искористи за смањење неких доприноса или за повећање неопорезованог дела зарада, тако да ћемо се и даље трудити да радимо на томе“, истиче Јовићева.
Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ) најављује да ће терминалима за безготовинско плаћање опремити 25.000 продајних места, без трошкова за предузећа и предузетнике. Опремиће и шалтере институција како би грађани, без чекања, плаћали таксе и услуге картицама.
„Прихватање безготовинских инструмената плаћања је добар начин за привреднике и мале трговце да привуку и нове потрошаче, да отворе нова тржишта што би им сигурно сада, у време ове актуелне кризе, било од користи у смислу очувања пословања, очувања стабилности њиховог пословања а свима нама грађанима би било од значаја да у јеку овог снажног раста цена имамо већи избор, могућност да изаберемо повољније начине куповине“, каже Златко Миликић из Немачке организација за међународну сарадњу.
Национални програм борбе против сиве економије до 2025. године чека формирање нове владе. Кључне новине су флексибилније запошљавање и повећање безготовинског плаћања.
Извор: РТС
