Европски дан донора обележен је јуче у знак сећања и немерљиве захвалности донорима и њиховим породицама, чија је сагласност спасила и продужила многе животе. Један донор може спасити и до осам живота, а живот око 2000 пацијената који у Србији чекају трансплантацију органа је изузетно тежак и ограничавајући.
„Неки, на жалост, прилику да добију орган који им може спасити живот, никада не дочекају. И поред напора лекара, грађани већином не пристају да донирају органе преминулог члана породице и тиме продуже живот пацијенту којем је орган неопходан“, изјавила је за Танјуг Жељка Бојић, пацијенткиња која чека јетру из удружења „Заједно за нови живот“.
Након видљивих помака у последњих десетак година, епидемија ковида је готово зауставила програм трансплантације.
„Колико је ситуација алармантна говори и податак да је у Србији за више од годину дана урађена само једна кадаверична трансплантација. Ова поражавајућа статистика ставила је Србију на дно европске лествице“, рекла је Бојић.
У Србији је програм трансплантација готово замро, пре свега јер нема сагласности породица преминулих за донирање органа, по речима Жељке Бојић.
Она додаје да се захваљујући сагласности не само спасавају животи појединаца, већ на окупу остају читаве породице и у томе се огледа величина хуманости донирања органа.
На трансплатацију органа у Србији чека око 2.000 пацијената
У Србији око 2.000 људи чека трансплантацију неког органа, подаци су који су представљени уочи овогодишњег Европског дана донора који се обележава 8. октобра.
На нови бубрег у Србији чека више од 800 пацијената, на јетру више од 60 људи, новом срцу се нада око 50 оболелих, док плућа чека више од 70 пацијената.
Из Удружења Заједно за нови живот указују на то да постоје и пацијенти који чекају рожњачу и коштану сржз и упозоравају на то да, уколико се нешто не промени многи који чекају неки орган, нажалост то неће дочекати.
Дан донора је посвећен сећању и неизмерљивој захвалности донорима и њиховим породицама, које су у најтежем тренутку, када су се животи њихових најмилијих угасили, смогли снаге и дали сагласност за трансплантацију, и управо на тај дан.
Удружење трансплантираних пацијената покреће националну кампању Још си ми траг, јер је, како поручују, време да се ствари промене на боље.
Након видљивих помака у последњих десетак година, епидемија ковида је готово зауставила програм трансплантације, а, и поред напора лекара, грађани већином не пристају да донирају органе преминулог члана породице и тиме продуже живот пацијенту којем је орган неопходан. Колико је ситуација алармантна говори и податак да је у Србији за последњих годину дана урађена само једна кадаверична и 13 живосродних трансплантација бубрега. Ова поражавајућа статистика ставила је Србију на дно европске лествице, рекла је за Танјуг Жељка Бојић, пацијенткиња која чека јетру из удружења „Заједно за нови живот“.
Јелена Димитријевић, мајка дечака Константина који има 5,5 година, а коме је са само годину и по дана трансплантирана јетра рекла је за Танјуг да ће 1. новембра бити четири године откако је њен син добио шансу за нови живот.
Константин је рођен са недовољно развијеним жучним путевима. Урађена је интервенција, где је његово црево вршило функцију излучивања жучи, што је временом довело до цирозе јетре. Годину дана смо провели у Институту за мајку и дете и ту је почела борба за његов живот. Сазнали смо да држава плаћа трансплантацију јетре у Бергаму. Успели смо у томе. Константин је данас предшколац и нико не може да претпостави шта је преживео, све док не подигне мајицу, каже она.
Лазар Чолић на листи чекања за нови бубрег налази се 11 година, а од 2012. године је на дијализи.
На дијализу идем три пута недељно на по четири сата и она ми мења животне активности, јер не смем да је прескочим, а самим тим и исцрпљује човека и после тога нисам физички добро. Ова кампања служи за то да се подигне свест код људи, да има што више донора, да разбијемо те неке стереотипе како се то донирају органи, на који начин функционише и да просто то спасава живот, поручио је Лазар за Танјуг.
Удружење Заједно за нови живот је у сарадњи са Министарством здравља одлучило да покрене националну кампању како би се скренула пажња и подигла свест грађана о тој теми, посебно имајући у виду број извршених трансплантација од почетка године, каже за Танјуг Младен Тодић, председник тог Удружења.
Морамо да едукујемо грађане, на који начин се врши трансплантација, како се бирају пацијенти за стављање на националну листу чекања. Морамо да ову тему вратимо у фокус из области здравства. Један донор може да спаси и до осам живота. Захваљујући сагласности и једним ДА не спасавају се само животи појединаца, већ на окупу остају читаве породице и у томе се огледа величина хуманости донирања органа. Довољно је да погледате мој случај. Породица нам је остала на окупу, а моја кћеркица Нина данас расте уз свог оца. Сваки секунд живота трансплантираних показује праву вредност и хуманост донирања органа. Не прође дан да свако од нас, који смо трансплантирани, не помислимо на донора и његову породицу, јер су они на наш живот уместо тачке, ставили зарез, поручио је Тодић.
Он је и сам захваљујући донору и његовој породици добио јетру пре шест година и нову шансу за живот.
Уставни суд донео је прошле године пресуду да закони о пресађивању органа нису у складу са Уставом Републике Србије.
Уставни суд је чланове 23. и 28. Закона о трансплантацији, који је донет 2018. године, прогласио делимично неуставним и за поједине ставове Закона тражене су измене. Те чланове Закона смо изменили и дали смо их у процедуру, која подразумева измену Закона кроз законодавство Владе Републике Србије и кроз Скупштину Србије. У међувремену, да не би губили време, добили смо и правно тумачење могућег даљег наставка трансплантације органа и дали интрукције координаторима у 14 донор болница како да поступају док траје тај правни вакуум измене 23. и 28. члана. Ипак, као последица свега тога у јулу и августу смо, након строго медицински дефинисане мождане смрти, имали девет потенцијалних донора. Да смо добили сагласности породица, могли смо продужити живот између 15 и 29 пацијената, који би добили нове органе. Нажалост, то се није десило, наглашава државни секретар у Министарству здравља Предраг Саздановић.
Извор: Танјуг
