Српска православна црква данас слави дан Светог великомученика Прокопија, хришћанског светитеља из 4. века. Иако су ретке породице које овај празник обележавају као своју крсну славу, овај светац је од давнина веома поштован у нашим крајевима.
Свети великомученик Прокопије је хришћански светитељ из 4. века, рођен у Јерусалиму. Првобитно име било му је Неаније и био је војвода у служби цара Диоклецијана
Према легенди, у време прогона хришћана, Диоклецијан је одредио Неанија да с једним одредом војске иде у Александрију и тамо затре хришћане. Међутим, на том путу, Неанију се јавио Бог показавши му у ваздуху огромни крст.
Тај доживљај потпуно је обрнуо и променио живот војводе Неанија. Он је израдио исти крст какав је видео у провиђењу и уместо да крене у прогон хришћана, војску је повео у ослобађање Јерусалима.
У свети град је ушао као победник, али је изведен пред суд због признања да је хришћанин. По причи, пред судијама је скинуо свој појас и мач рекавши да је он само војник Христов.
После великих мучења овај бивши војник је бачен у тамницу, где му се јави опет Господ Исус Христос, који га и крсти и надеде му име Прокопије.
Једног дана дођоше му на тамнички прозор 12 жена и рекоше му: “И ми смо слушкиње Христове.”
Оптужене за ово оне беху бачене у исту тамницу, где их Свети Прокопије учаше вери Христовој, а нарочито томе како ће примити венац мученички. Зато се у чину венчања брачних помиње Свети Прокопије, поред цара Константина и Јелене.
Тих 12 жена беше потом страшно мучено. Гледајући њихове муке и храброст Прокопијева мајка такође поверова у Христа, те свих 13 буду погубљене.
Када Свети Прокопије би изведен на губилиште он диже руке према истоку и помоли се Богу за све бедне и невољне, сироте и удове, а нарочито за Цркву, да узрасте и распростре се и да Православље сија до скончања времена. Легенда каже да му је у том тренутку са неба јављено да ће његова молитва бити услишена након чега је овај светац мирно и срећно пошао на губилиште.
Иако у црквеном календару није црвено слово дан Светог Прокопија веома је поштован у Србији. Овај светитељ спада у ред “огњених светаца” у које се убрајају још и Свети Илија и Огњена Марија.
Традиционално, сматра се да овај дан није добар за купање у рекама и другим текућим водама. Каже се: “Ни у гору, ни у воду”.
Слично, пошто је реч била о благом свецу који је увек видео само оно најбоље у људима, на данашњи дан се избегавају свађе и псовање што се нарочито допада мамама које ове добре навике и иначе покушавају да усаде деци.
Због чињенице да се његово име помиње приликом склапања брачне заједнице, у неким крајевима се верује да је овај дан погодан за свадбе, јер Свети Прокопије данас походи и благосиља младенце.
Осим новопечених брачних другова, Свети Прокопије се сматра и заштитником деце, а као свог патрона славе га каменоресци и бунарџије.
