Вирусолог Ана Банко рекла је за РТС да је доминантна делта варијанта вируса која успева да пробије имунитет. Код вакцинације немате увек имитацију комплетног природног имунитета, каже она. Оног тренутка када се пандемија стави под контролу, тада ћемо моћи да говоримо о неком другачијем режиму вакцинације – можда ће бити нека комбинована вакцина, рекла је Ана Банко. Показало се да комбинација прележане инфекције са вакцинацијом такође ствара веома добар имунитет.
Вирусолог са Института за микробиологију и имунологију Медицинског факултета у Београду Ана Банко рекла је у РТС ординацији да је број сојева коронавируса велики и ако се сваки дан будемо бавили тим који је сој данас откривен ући ћемо у панику која је сувишна у овом тренутку.
Истиче да пандемија предуго траје, превелики број људи је инфициран и вирусу се статистички даје шанса да се мења.
Он се, како каже, не мења због неких својих интелектуалних способности и тактике којом се води у овој пандемији, он јесте опаснији у смислу да се лакше преноси, већи број људи може да зарази.
„Ми данас причамо о вирусу који почиње полако да подсећа на вирус морбила који се шири међу великим бројем људи када имате једног зараженог у просторији или у затвореном простору“, рекла је она.
На почетку се „вухански“ сој могао пренети на једну или две особе, сада се делта варијанта коронавуруса преноси, како се наводи, и на осам особа.
Алфа вируса више нема, делту преносе вакцинисани
„Интересантна прича је да колико год смо помињали алфа или британску варијанту, ње више нема, тако да доминантна варијанта јесте делта. Изгледа да овде највише преживљавају оне варијанте које имају највећу могућност ширења. Делта варијанта је доминантна из више разлога, лакше се шири, оно што је још одржало делту – где је ту кључна промена – јесте то што је преносе вакцинисани. То је кључна промена“, истакла је Банко.
„Показало се да делта не у 100-постотној статистичкој вероватноћи успева да пробија имунитет – брејк-тру инфекције које се помињу стручно. Како сам раније објашњавала: вакцинисана особа у идеалним околностима зауставља домино ефекат – то је домина која остаје чврста или низ шибица и вакцинисана особа зауставља да се пожар даље шири. Вакцинисана особа више то није, делту преносе сви због чега су ови таласи толико већи него што смо могли да претпоставимо пре шест месеци“, објаснила је др Банко.
„Волела бих да то не буде моменат да ћемо изгубити поверење у вакцину, разлика је између идеалне вакцине и вакцине која је довољно ефикасна да контролише пандемију“, истакла је она.
Каже да се морамо помирити са тим да идеална вакцина не постоји, нити је икада постојала по свим карактеристикама.
Не скидајте маску на послу ни у тоалету
Ана Банко подсећа да су епидемиолошке мере исте, оне нас на исти начин ефикасно штите – врло је важно не заборавити да имамо делта варијанту која се лако преноси и да би била грешка у малом затвореном простору скинути маску, попут тоалета на послу.
То су мали моменти непажње код којих сада некако лакше бивамо заражени, падамо, уморили смо се.
Према њеним речима, у малом простору остаће количина вируса и моћи ће да се пренесе, и требало би повести рачуна о таквим ситуацијама.
Вероватно сте и до сада видели међу познаницима колико се лакше зарази једна породица у кући, скоро је неминовно да се сви заразе, а сећате се прошле године да није било обавезно да се сви чланови породице заразе, то је пример како делта функционише“, рекла је она.
Према њеним речима, маска нас штити на исти начин.
Која вакцина најбоље штити
Говорећи о ефикасности вакцине, каже да се није значајно променила ефикасност за случајеве хоспитализације и смртни исход и то је најважније, али се смањила ефикасност за заражавање као пробијање имунитета.
Студије које су поредиле ефикасност, колико је заправо смањена – су дошле код РНК вакцина на неких 80 одсто, код векторских се помиње 70, 60 или 50 посто, зависи од студије, јако је тешко измерити.
Изнела је податак да вакцина против грипа има ефикасност око 50 посто.
Природни имунитет
Прича око природног имунитета нарочито у поређењу са вакциналним је комплексна и до сада није могло да се одреди који је имунитет јачи, подвлачи Банко.
Они који су прележали корону врло често избегавају да се вакцинишу под претпоставком да имају бољи имунитет и та прича не лежи на ваљаним темељима.
„Природни имунитет је у највећем броју случајева идеалан и вакцинација сама по себи треба да потпуно имитира природни имунитет, јер природни имунитет када се јавља садржи све његове компоненте. Код вакцинације немате увек имитацију комплетног природног имунитета. Показало се да комбинација прележане инфекције са вакцинацијом такође ствара јако добар имунитет, али особе које су прележали вухански сој засигурно имају мањи капацитет имунитета за нове сојеве него вакцинисани“, каже она.
Ко је с почетка пандемије добио корону они имају слабији имунитет зато што су вакцине у току своје производње, иако није тада постојао делта сој, у својим структурама уврстиле неке мутације које ће касније бити део нових сојева.
Пробијање имунитета
Банко каже да је вакцина произвела антитела – до овог тренутка се није створио сој односно варијанта која би потпуно била невидљива нашем имунитету, па је питање многих зашто се сада не адаптирају вакцине за делта сој, али је то нереално.
У овом тренутку немамо толику корист од тога јер су вакцине и даље довољно ефикасне на делта сој, а можда у једном тренутку дође варијанта чим падне ефикасност испод 50 одсто, сигурно да ће се вакцина адаптирати, каже она.
Трећа доза вакцине
Ана Банко каже да бустер доза није изненађење. Према садашњим сазнањима, четврта, пета ће се сигурно давати као и ова бустер под сличним околностима док год пандемија буде у оваквој активности као сад што виђамо.
Према њеним речима, оног тренутка када се пандемија стави под контролу, тада ћемо моћи да причамо о неком другачијем режиму вакцинације – можда ће бити нека комбинована вакцина.
Код нас је тешко направити униформни протокол јер имамо више различитих вакцина, али знамо које су приоритетне групе за вакцинацију након шест месеци, то су имуносупримирани.
Студија која је рађена са РНК вакцинама је показала да имуносупримирани пацијенти након две дозе само у 40 одсто случајева развију антитела.
„Када су трећу дозу дали са размаком друга–трећа доза од само шест недеља, доказали су да чак 70 одсто тих људи стиче имунитет. Код имуносупримираних је потребно ипак на неки начин више стимулисати имунитет који им је оштећен“, рекла је Банко.
Сви грађани који имају хроничне болести да се одлуче за трећу дозу, а следећа група су особе које су примиле Синофарм вакцину – због механизма дејства те вакцине, а оно што се у нашој пракси показало, је да је код већине људи који су вакцинисани синофармом након шест месеци недетектабилан ниво антитела, указала је Банко.
Према студијама – пре пар недеља је објављена једна у Израелу – показало се да након три месеца ниво антитела почиње да опада. На крају шест месеци имунитет мерен антителима је подједнак оној количини која је била после прве дозе вакцине или након природно прележане инфекције.
Комбинације вакцина
Ана Банко каже да је „Модерна“ истог механизма као „Фајзер“.
Она објашњава да се поставља питање ако је неко примио Фајзер вакцину да ли се може вратити на Синофрам, после шест месеци.
„Ко је примио две дозе Синофарма и прошло је шест месеци, препоручила бих да прими трећу дозу, било да је Синофарм или Фајзер. Код особа које су старије и имуносупримиране, показано је да код њих механизам, односно платформа на којој је произведен Синофарм некада није довољана да развије имунитет и ми смо то у реалности видели да особе старије од 60 чак након прве две дозе Синофарма нису развије имунитет – то није ништа чудно. Код тих особа се препоручује да приме Фајзер“, каже она.
Ако се позовемо на студију у Израелу, која је мерила трајање ефикасности вакцине, око шест месеци, је показала да код популације преко 50 или 60 година тај имунитет значајно брже пада него код најимунокомптетентијих, младих, до 50 година.
Код „спутњика“ – прва доза односно друга су различите компоненте – оно што нам треба је упаковано у носач, носач је вирус који је различит. У бустер дози враћамо се на прву варијанту вакцине, јер је то носач кога ћемо се ми мање сећати из прве дозе и неће га наш имунитет одбацити као познатог, а нама је важно да га не одбацимо да би из њега иисцрпили информације, објаснила је Банко.
Комбинације између Астра-Зенеке и Фајзера као бустер или „спутњика“ и Фајзера као бустера су засноване на клиничком испитивању од прошле године – мешање Астра-Зенеке и Фајзера на основу те клиничке студије је ова комбинација.
Оно који су мерили антитела, ако их након прве две дозе нису имали, по савету свих треба да пређу на Фајзер, закључила је Ана Банко.
RTS
