Откуд празни рафови са млеком у продавницама

Ниједан велики трговински ланац није дозволио да екипа РТС-а данас уђе у њихове радње и камерама сними рафове на којима стоји млеко. Гледаоци су нам међутим послали фотографије празних рафова у продавницама у Панчеву, на Железнику, Канаревом брду, у центру Београда. Ненад Будимовић из Привредне коморе Србије тврди да млека нема јер је потражња повећана а производња смањена. Истиче да нема ни разлога за бригу – да ће млека бити, али не одговара када.

Ако не одете рано по млеко, велика је вероватноћа да га нећете ни наћи у продавници. На питање да ли се може говорити о несташици млека у Србији, Ненад Будимовић из Привредне коморе Србије одговара да још увек није реч о несташици у правом смислу те речи.

Откуд празни рафови са млеком у продавницама.

Цена ограничена

Влада Србије ограничила је до краја месеца цене основних намирница и горива, али је максимална дозвољена цена шећера и млека повећана за шест динара. Тако да килограм шећера може да кошта највише 102,9 динара, а литар млека 119,9 динара.

Шећера за сада има довољно у продавницама.

„Ради се о смањеној производњи и повећаној потражњи за пастеризованим и УХТ (ултрапастеризовано) млеком. То су врсте млека које се највише користе за популацију деце и старијих особа и зато је најтраженија роба“, каже Будимовић.

Међутим, додаје и да се смањила продуктивност, али и број крава које дају млеко.

„Музне краве су смањиле своју подуктивност после деценијских лоших услова и односа према том млечном говедарству. Плус, да будемо свесни да је ова година изузетно сушна, да је била лоша храна за животиње… Све су то параметри који утичу да животиње врло лако изгубе млеко а врло тешко да врате“, рекао је Будимовић.

На питање како је могуће да млека нема, а има других млечних производа (сира, јогурта, павлаке) који су и скупљи – одговара да се „структура производа од млека једноставно променила“.

„Пре годину дана имали смо 10 посто више пастеризованог и УХТ млека, једноставно је дошло до повећане потражње, можда као јефтинији облик млечних производа, а уједно имамо и смањену производњу“, каже Будимовић.

Подсећа да произвођачи имају обавезу да произведу одређену количину пастеризованог и УХТ млека, али и да млеко извозимо.

„Доста тога иде на извоз у Руску Федерацију“, додаје Будимовић и напомиње да смо у односу на прошлу годину дуплирали увоз, првенствено млечних производа – међу којима највише сирева и качкаваља.

Истиче да разлога за бригу нема, да ће млека „вероватно бити у довољним количинама“, али да се, како каже, производња не може лако подићи.

„Мислим да је ово последњи тренутак да сви који смо у том послу договоримо како можемо да помогнемо нашим фармерима“, рекао је Будимовић.

10.000 газдинстава угасило производњу

У односу на пре 10 година, у Србији има око пет одсто говеда мање. Према подацима Републичког завода за статистику, број музних крава смањен је за 55.000, а у око 10.000 газдинстава је производња млека угашена.

У последње три године, од домаћих фармера добијамо драстично мање млека. У 2019. то је било више од 1,5 милијарде литара млека годишње, а ове године за 255 милиона литара мање. То је дневно око 700.000 литара млека мање.

Даљи пад производње се, каже Будимовић, може зауставити системским и дугорочним мерама.

Указује на то да – ако нема крава, неће бити ни телади, што би у будућности могло да доведе до несташице телетине и јунетине.

„Број грла нам је, према статистици, мањи за 55.000. Међутим, процене су да је можда и већи“, истиче Будимовић.

RTS

Loading Facebook Comments ...

Leave a Reply