Pripremila Natalija Vidić
Prijepoljsko selo Zabrdnji Toci, jedno od najvećih u toj opštini, primer je zaboravljenih ljudi, o kojima ne brine ni opština ni država. To je selo sa staračkim domaćinstvima, već deceniju bez đaka u školi, bez ambulante, autobuske linije, jer su mladi otišli u gradove u potrazi za boljim životom.
Nakon desetak kilometara asfalta od Prijepolja još toliko zemljanim putem, „ladom nivom“ ekipa RTS-a putovala je više od sat vremena do zaseoka Ninkovica u selu Zabrdnji Toci – putem kojim može samo „lada“ ili vojno vozilo.
„Vi ste jedva došli, a kako mi… Ovo je prva televizija koja je došla na ovaj naš kraj. Niko se nikad nije obratio što se tiče od opštine, niko da kaže da li vama nešto treba ovde – da li vam šta treba, kako dolazite lekaru, kako dolazite do leka, brašna, soli“, priča Pero Ninković.
Meštanka Radojka Jevtović kaže kako je sve daleko, a do Prijepolja treba pet sati putovanja.
Rosa Sofijanić priča kako ne pamti kada je lekar poslednji put došao. „Kad te đe zaboli trljamo rakijom, piješ čaj. Dvadeset i pet domaćinstava u selu drži komšijska sloga. Kad im dolaze deca iz grada, koja su otišla za boljim životom, donose narudžbe za sve“, priča Rosa.
Meštanin Radojica Ninković priča kako zimi padne i do metar i po snega. „Mi sve moramo da se obezbedimo da bismo prezimeli“, kaže Radojica.
Milenko Ninković ima malo stoke, a za svoje potreba seje povrće. „Malo beremo kakvog bilja ako moremo da to otpremimo da uzmemo koji dinar“, priča Milenko.
Deo puta je, kažu u opštini, rađen pre dve godine, ali kiše su ga već uništile, pa je tražena popravka.
„Ove godine odvojeno je 200.000 dinara za sređivanje, upravo za regulisanje jednog pravca, jednog kraka tog puta, baš u tom selu“, navodi Emir Hašimbegović, predsednik Opštine Prijepolje.
Malo sredstava, kažu meštani, za dobar makadam kakav je potreban Zabrdnjim Tocima da se život vrati selu.
RTS reportaža
utorak, 22. sep 2015
