Цене угоститељских услуга у августу ове године повећане су у просеку за 8,1 одсто у односу на исти период прошле године и то је само наставак тренда који ресторане чини све једном врстом луксуза за значајан део грађана. Ако се зна да породица за комплетан ручак и пиће у ресторану, примера ради у Београду, мора да издвоји и око 6.000 до 6.500 динара, податак да грађани са просечним примањима све ређе обедују у ресторанима не треба ни мало да чуди. Истина, имућнији гости и страни туристи су и даље присутни, али упућени тврде да у случају да се тренд раста цена настави ни њихова посета неће бити гарант за пристојну зараду.
Тако су се многи ресторани нашли у зачараном кругу – како им због поскупљења пада посета, они подижу цене да би надокнадили губитак у промету. У крајњој инстанци, неке би такав зачарани круг могао да угрози њихов опстанак.
Према подацима које је објавио Републички завод за статистику алкохолна пића у угоститељству су поскупела за 10,9 одсто, готова јела за 12,4, варива и салате за по 10,9, а печење је скупље за 8,9 одсто у односу на август прошле године. Као разлог за стална поскупљења хране и пића угоститељи наводе високе набавне цене, али стручњаци тврде да постоје и други који узрокују велики цех у ресторанима. Истовремено, Републички завод за статистику бележи пад промета у првих шест месеци ове године у односу на исти период прошле године, па је тако промет у сталним ценама 96,8 одсто у односу на промет бележен у прошлој години.
Пословно удружење хотелско – угоститељске привреде „Хорес“ је раније предлагало да се смањи ПДВ на храну која се припрема и служи у ресторанима и хотелима уз образложење да би то снизило цене угоститељских услуга, повећало број гостију и поспешило отварања нових радних места. Уколико би таква иницијатива била прихваћена, Србија би се прикључила групи од око 20 европских земаља које имају снижену пореску стопу на угоститељске услуге. Стручна јавност пак сумња да би држава могла да се одлучи на такав потез у ситуацији када су прогнозе за овогодишњи раст БДП-а кориговане на 2,75 одсто уместо ранијих више од три одсто.
Економиста Саша Ђогович за НИН каже да је поскупљење угоститељских услуга условљено висином набавних цена хране и пића.
„У нашим кафићима кафа и какао су скупи, а разлог за то је мања понуда и већа набавна цена сировина потребних за справљање тих напитака. Сведоци смо да су порасле и цене воћа због чега су се повећале цене воћних сокова, али и алкохолних пића попут ракија. Расла је и цена меса што се одразило на цене хране у ресторанима“, објашњава наш саговорник.
Тако су се многи ресторани нашли у зачараном кругу – како им због поскупљења пада посета, они подижу цене да би надокнадили губитак у промету. У крајњој инстанци, неке би такав зачарани круг могао да угрози њихов опстанак.
Према подацима које је објавио Републички завод за статистику алкохолна пића у угоститељству су поскупела за 10,9 одсто, готова јела за 12,4, варива и салате за по 10,9, а печење је скупље за 8,9 одсто у односу на август прошле године. Као разлог за стална поскупљења хране и пића угоститељи наводе високе набавне цене, али стручњаци тврде да постоје и други који узрокују велики цех у ресторанима. Истовремено, Републички завод за статистику бележи пад промета у првих шест месеци ове године у односу на исти период прошле године, па је тако промет у сталним ценама 96,8 одсто у односу на промет бележен у прошлој години.
Пословно удружење хотелско – угоститељске привреде „Хорес“ је раније предлагало да се смањи ПДВ на храну која се припрема и служи у ресторанима и хотелима уз образложење да би то снизило цене угоститељских услуга, повећало број гостију и поспешило отварања нових радних места. Уколико би таква иницијатива била прихваћена, Србија би се прикључила групи од око 20 европских земаља које имају снижену пореску стопу на угоститељске услуге. Стручна јавност пак сумња да би држава могла да се одлучи на такав потез у ситуацији када су прогнозе за овогодишњи раст БДП-а кориговане на 2,75 одсто уместо ранијих више од три одсто.
Економиста Саша Ђогович за НИН каже да је поскупљење угоститељских услуга условљено висином набавних цена хране и пића.
Према његовим речима, смањењем износа ПДВ-а на храну би се постигао ефекат, али ипак не верује да ће се тако и нешто и десити.
„Познато је да се кроз ПДВ пуни државни буџет, а пројекције показују да ће раст БДП-а у овој години бити мањи од планираног . Стога не очекујем да ће се надлежни одрећи средстава потребних за попуњавање државне касе. Дакле, тако нешто у овом тренутку није реално, али се та мера свакако могла применити у периодима када смо бележили суфицит у буџету. Такође, ако надлежни желе да утичу на снижење цена у угоститељству могли би да се одрекну акцизе на струју. То би дефинитивно снизило цене, не само у угоститељству, већ такође и за многе друге делатности“, наглашава Ђоговић.
Инфлација и страх од затварања
Председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић за НИН каже да набавне цене као и трошкови транспорта у великој мери утичу на цене хране и пића у угоститељским објектима, али да постоје и други разлози који доводе до тога.
„Високе цене у ресторанима су изазвале мању посету и пад промета. Неки угоститељи не желе да се помире са том чињеницом и кроз подизање цена покушавају да остваре што већу зараду. На тај начин цех плаћају стални гости. Такође, угоститељи подижу цене и због страних туриста који су платежно способнији од нашег становништва. Дакле економски разлози за повећање цена свакако да постоје, али са друге стране присутна је и жеља појединих угоститеља да без обзира на околности зараде што више“, објашњава наш саговорник.
Економиста Милан Р. Ковачевић за НИН каже да је поскупљење хране у угоститељским објектима саставни део инфлације.
Гојко Влаовић
