Prema podacima Evrostata, Srbija je po broju mladih koji žive sa roditeljima među vodećim evropskim državama. U 59 odsto slučajeva mladi od 25 do 34 godine nisu napustili roditeljsko domaćinstvo.Kikinđanin Radovan Zakić ima 34 godine i živi sa roditeljima. Namerava da se oženi, ali ne i da napusti roditeljski dom.
Udruživanjem prihoda lakše prebrode mesec, mada to nije glavni razlog zajedničkog života.
„Godine idu, starost dolazi, tako da i njima je potrebno već neko tu da je sa njima, da se o njima brine“, kaže Radovan Zakić iz Kikinde.
U domu Karadžića u Pribojskoj banji za trpezom svaki dan je kao i praznični skup.
Dvanaest članova domaćinstva, četiri generacije. Slavko decenijama gradi puteve kroz krajeve koji su opusteli.
Njegov dom nije doživeo takvu sudbinu. Tri sina zasnovala su i sopstvene porodice.
– Taj naš zajednički rad, naša ljubav, naše druženje, naša tolerancija, koju mi gajimo svakodnevno, živimo svi radosni, veseli i to je najveća vrednost – kaže Slavko Karadžić iz Pribojske banje.
Njegov brat Marko ima dva sina koja su mu, kaže, podrška za sve što radi, ali i braću.
– Dogovor kuću gradi. Za sad je ovo sve super, ja se nadam da će tako i da ostane. I da guramo napred i da proširujemo porodicu, da proširujemo biznis – kaže Boban Karadžić iz Pribojske banje.
Stanko Milinković sa suprugom održava domaćinstvo u životu. Sinovi su zbog posla u gradu i napustili su roditeljski dom. On smatra da je danas bolji život na selu nego u gradu.
– Trebalo bi da ostanu, ali svak ide za svojim poslom. Jedino unuk on voli ovde i dolazi stalno. On dolazi, a ovi drugi, dolaze i meni đeca svake subote, nedelje, znaš. Tu su stalno, blizu je Čačak – kaže Stanko.
Odlazak mladih sa sela najkraći je put da se ugase mnoga domaćinstva, a porodice koje žive na okupu kažu da je iskustvo predaka pokazalo da složna porodica gradi dom, ali i državu. Nesporno je i da svako ima pravo na izbor, da li će graditi sopstvenu sreću u rodnom domu, van njega ili u tuđini.
RTS / Prijepolje INFO
